01. август 2018.

Закључени билатерални Споразум између Скопља и Атине о решењу 27-годишњег спора суседа, прихватањем имена – Република Северна Македонија и стратешком партнерсву, ратификован у Собрању, правно није угрожен ни у случају неуспеха предстојећег референдума с тим питањем, заказаним за 30. септембар, оцењује се у Скопљу.

Рената Тренеска Дескоска министарка правде у Влади премијера Зорана Заева указује да је Договор са Грчком закључен, ратификуван у Собрању. Грађани имају могућнсот да га подрже на референдуму. Они који, пак, неће гласати на референдуму у ствари не помажу одбацању договора, рекла је министарка уз питање – да ли ће можда опозициона ВМРО-ДПМНЕ, евентуалном одлуком за бојкот, ћутке подржати акт и остати задовољни што је спор решен, а они немају никакве одговорности за то.

Том оценом је министрка у разговору са скопски Фокус објаснила евентуалне последице могућег бојкота референдума пруиврженика опозиције.

- Закон о територијалној организацији у Собрању је донет 2004. Било је постављено питање враћања старог закона и притом на референдуму није била донесена никаква одлука од стране грађана. И, они нису успели да промене одлуку, односно закон је усвојен у Собрању и остао је на снази. Цензус је услов да се донесе одлука. Ако нема цензуса, нема обавезе за Собрање да делује на овај или онај начин. Немате одлуку. Сада имамо закључен ратифиован договор, прецизирала је Дескоска.

Уколико ценсус пак буде достигнут (излазност преко 50 одсто бирача, или 900.000 грађана), али већина буде на страни противника споразума, Дескоска каже да ће Собрање тада морати да поништи ратификацију. Зато, очекивано, како вели, свака странка када доноси одлуку о сопственом позиционирању на референдуму, треба да има у виду и правне последице своје одлуке и да буде искрена према бирачима по том питању.

Професор скопског Правног факултета др Љубомир Данаилов Фрчковски подсећа да је референдум - необавезујући, односно, како оцењује, једино је и могуће да буде – консултативан, што је и предвиђено чл. 4 Споразума са Грчком.

- То значи да је референдум, његово одржавање уопште, као и његов карактер – политичка одлука једне од страна (наше) и није обавезујући правни услов ни на који начин за ступање на снагу Договора. О томе да ли ће се одржати необавезујуће одлучује једна од страна и о томе шта са његовим резултатом, политичком користи или штетом процењује и доноси иста страна. Понављам, то нема правног утицаја на важност Договора, који наиме ступа на снагу потписивањем надлежних органа сваке од страна и неговом ратификацијом параламената страна, написао је у својој колумни Фрчковски.

„Обавезујуће“ препоруке супротне Споразуму

Препоруке „обавезујућег“ референдума, како објашњава професор Љубомир Данаилов Фрчковски, биле би супротне одредбама Споразума са Грчком јер би се тиме предвиђао додатни услов за његово ступање на снагу – само код једне од страна!

- То не би било у складу са једнакошћу страна потписница и стандарда за ступање на снагу договора у међународном праву, указује Фрчковски.
М.С.