15. април 2013.

Државно руководство у Скопљу пред предстојећи јунски извештај Европске комисије (ЕУ),  извесно је мораће да донесе „храбру одлуку и допринесе решењу“ одуженог 20-годишњег спора са суседном Грчком о службеној употреби имена Македонија. То наговештава и најновији предлог посредника у тим преговорима под покровитељством УН, америчког амбасадора Метјуа Нимица – „Горња Република Македонија“.

Влада премијера Николе Груевског у Скопљу званично није коментарисала наговештаје по том предлогу, као ни по синхронизованом (не)очекиваном оглашавању албанског партнера у коалиционој власти лидера Демократске уније интеграција (ДУИ) Аљија Ахметија, који је у ауторском тексту недвосмислено поручио: „не треба више да имамо ни једну дилему да је управо сада тренутак да за Републику Македонију и њене грађане заједно са онима који одлучују направе потребан корак“.

Тиме је Ахмети, по општим оценама аналитичара у Скопљу, посредно, али веома јасно, поновио поруку Груевском, да коначно треба храбро отклонити препреке за прокламовано чланство у НАТО пакту, јасно алудирајући да је та последња брана – решење спора о имену са Грчком. Тај исти предуслов је, поред осталих реформских задатака, препрека и за коначно добијање датиума почетка приступних преговора за чланство у ЕУ, иако је земља кандидатски статус добила још 2005. године.

Као компромисни предлог привременог имена за „Бившу Југословенску Републику Македонију“, под којом је референцом примљена у чланство УН, Нимиц је на последњој рунди преговора у Њујорку, прошле седмице понудио солуцију - „Горња Македонија“. Тај назив би се користио у периоду док би Скопље било у процесу преговора за чланство у ЕУ, најмање осам година.

Примијер Груевски је у неколико наврата раније указивао, а данас је поновио, да би свако решење у процесу решавања спора са суседном Грчком о имену Македонија требало да донесу грађани земље референдумским изјашњавањем.

У неким најавама могућих прелазних, али готово ултимативних решења сада се таква солуција наговештава тек по окончању процеса приступних преговора за чланство земље у ЕУ, дакле после готово читаве деценије. На референдуму тада би грађани одлучивало о чланству у ЕУ и могућем прихватању трајног решења имена – „Горња Република Македонија“.