У вечери предвиђеној за рокенрол, у елегантно попуњеној Арени, пред неколико хиљада људи жељни добре свирке, концерт су отворили изванредни Атомско склониште, предвођени неуморним Бруном Лангером.
То што у Скопљу нису наступали целе четири деценије (последњи пут су свирали давне 1982.), није сметало публици, претежно у зрелијим годинама, да све песме пева наизуст.
Колико је трио уигран на сцени показује и чињеница да их је публика испратила громогласним аплаузом. Лангер савршено држи ову трочлану хард-рок машину, јер одлично зна, да и за музику, као и за љубав „треба имат душу“.
Рибља чорба је на сцену закорачила 15ак минута пре 23 часова, и скоро до један сат после поноћи се задржала на сцени.
Почевши са хитоидном „Око мене“, Бора и екипа су одмах освојили публику, а марљиво спремна сет-листа песама је држала атмосферу под концем до самог краја.
Репертоар се углавном састојао од првих 10-12 година бенда, када су били најубојитији. Од култних албума: „Кост у грлу“ и „Покварена машта и прљаве страсти“, преко антологијске „Мртве природе“, и „Бувље пијаце“, до „Осмог нервног слома“ и чаробног „Уједа за душу“, Чорба нас је потсетила на златне дане југословенског рокенрола. То су песме које су обележиле једно време и дубоко се увукле под кожу милионске публике.
Њихов квалитет само доказује да све што је врхунско, траје вечно, као легендарна рок-икона Бора Ђорђевић, који, представљујући другаре и себе, каже публици – „Доживотно ваш Бора“.
„Ја ратујем сам“, „Луд сто посто“, „Одлазак у град“..., су само неки бисери које су до сада ретко изводили, а које је публика увек желела да чује.
Свакако, уз стандардне хитове („Остађу слободан“, „Авиону, сломићу ти крила“, „Амстердам“, „Свирао је Дејвид Бови“, „Где си у овом глупом хотелу“, „Немој да идеш мојом улицом“...) бенд који је ове године прославио 45. рођендан, је представио и неке песме са надолазећег албума „Љубав и смрт“, од којих су „Две гитаре“ коју је компоновао преминули бас-гитариста Миша Алексић и „Очи малог пса“ посебно очарале публику.
Иако је недавно прославио 71 рођендан, лидер групе Бора Ђорђевић, иако нарушеног здравља, још увек суверено влада сценом. Мало на ногама, мало на спремној столици на бини, Бора је певао као у најбољим данима.
Свирачки, Рибља чорба је и даље моћна екипа. Уз гитарошке бравуре Видоја Божиновића Џинџера, који води порекло из Гостивара, и бубњара Вицка Милатовића, који, како каже Бора: „Са мном једини преживели из оригиналне поставе“, и млађи чланови – клавијатуриста Никола Зорић и бас-гитариста Иван Станковић су одлични на сцени.
То су момци који су од кад знају за себе били велики обожаваоци Рибље чорбе, па им није било тешко да се, кад су овладали инструментима, стопе у овај невероватно бенд.
Финале концерта је према очекивањима припало највећим хитовима групе: „Погледај дом свој анђеле“, „Кад сам био млад“, „Лутка са насловне стране“, „Добро јутро“...
Изостале су „Остани ђубре до краја“, „Кад ходаш“, „Љубав овде више не станује“, „Последња песма о теби“... за неку следећу свирку, јер је Чорба, како зна Бора да каже – „још увек млад и перспективан састав“.
Публика која је наизус знала све песме, а „Лутку“ сама отпевала без музике, од почетка до краја, била је заиста на висини задатка.
Међу присутнима на концерту, међу публиком из Скопље и целе Македоније, била је и екипа Срба са Косова. Специјално за овај концерт у Скопље је допутовао и Јован Зафировић, велики пријатељ СПОНЕ, један од водећих српских афористичара последњих година, као и Дејан Пројковски, велики македонски редитељ, међу најзначајнијим режисерским именима у региону у 21. веку.
Концерт у два дана – почео у суботу увече, завршио у недељу у један после поноћи, био је прави предновогодишњи поклон свима који на овим просторима још увек живе живе рокенрол.
Савршено!
Иван Бећковић
фото: Максим Бећковић
