06. септембар 2015.

На највећем гастрономском фестивалу на Балкану, од 31. августа до 6. септембра, центар Лесковца био је обавијен измаглицом дима и привлачним мирисом меса са роштиља, специјалитета „са скаре". Привлачио је бројне посетиоце из земље и иностранства којих је ове године, како тврде из Туристичке организације Лесковца било више од 700.000.

Овогодишња, 26. Лесковачка роштиљијада потврдила је епитет једне од најпосећенијих туристичких манифестација од 1.600 које се сваке године одрже у Србији.

Са 32 роштиља и исто толико штандова и шатри дуж главне улице, на чувеној Роштиљијади у Лесковцу, мамили су разни специјалитети од меса – ћевапи, пљескавице, ражњићи, увијачи, уштипци... На ражњевима су се окретали прасићи, у дубоким чађавим земљаним ћуповима крчкао се свадбарски купус, а под шатрама и дуж главне улице одјекивали су звуци бројних група трубача.

Лесковачки угоститељи су били најмногобројнији закупци штандова. Од 16 угоститеља, који су закупили 32 штанда, из Лесковца и околине је било њих 11, а осим Лесковчана своје специјалитете ове године нудила су и три Чачанска и по један угоститељ из Горњег Милановца и Књажевца који су држали по неколико штандова, на којима су, не случајно, радили роштиљ мајстори из Лесковца.

У сласт

Организатор Роштиљијаде, Турситичка организација Лесковца процењује да је ову традиционалну манифестацију дужу од два века посетило преко 700.000 људи из земље и иностранства.

Експолозији мириса са роштиља, који је допирао и до периферије града, ретко је ко могао одолети, а захваљујући медијима, неки су и непланирано свратили до Лесковца, попут породице Јаковљевић из Новог Сада.

- Враћали смо се са одмора у Грчкој, а када смо на радију чули да је у току Роштиљијада, без размишљања смо скренули са ауто пута, и нисмо се покајали. Одавно смо хтели да пробамо ћевапе и пљескавице баш у престоници роштиља. То смо сада урадили, и морам призанти, ово су најукусније пљескавице које смо до сада јели, каже глава породице Миливоје Јаковљевић.

У сластима пљескавица, ћевапа, уштипака, ражњића уживала су и петорица младића из Куманова, са севера Македоније. У Лесковац су стигли првога дана с намером да се касно увече врате, али су остали до краја манифестације.

- Не само због доброг роштиља и лепих Лесковчанки, већ и ради трубача, концерата и целокупне атмосфере, комплетне забаве непланирано остајемо до краја, признаје Милан Ивановски.

Тајна у рецепту

Овдашње роштиљџије и угоститељи напамет знају тајне лесковачког роштиља који се прави само јунећег меса и соли.

- Месо мора да буде од предњих делова, врата, плећке, потплећке. Проценат соли је око два посто. Меље се и одлази у фрижидер да одстоји најмање 24 сата, па се опет меље. Некада се месо „хладило" у бунарима, млело и месило ручно, а данас се све то ради машински, па је зато можда теже очувати оригинални рецепт. Раније, у младости сам учествовао на такмичењима, а данас више не. Сада остављам омладини да се такмиче, а ја идем по сајмовима, вашарима и сличним манифестацијама. Начин припреме је исти као што сам некада радио, а мој тајни зачин је со, уз осмех вели Драги Станковић, роштиљ мајстор из Лесковца.

Традиција роштиљања у Лесковцу дуга је више од два века. Још у 18. веку је записано да су многи путописци овај град на југу Србије спомињали по изванредним гурманлуцима. Најбоље их је спремао мајстор Димитрије Мита Глигоријевић, деда краља лесковачког роштиља Мидорага Глигоријевића Бурета, чије су месне ђаконије изазивале дивљење и поштовање широм света. Његови суграђани памте времена када су на међународним кулинарским изложбама у Минхену, Франкфурту, Бечу, Монтреалу и другим светским метрополама људи чекали у дугим редовима испред штанда Драгија Бурета да би пробали његове специјалитете.

Лесковачки мајстори роштиља за све ове године нахранили су више милиона домаћих и страних гостију, а у њиховом „водичу" кроз Роштиљијаду записано је да искусне гурмане не треба подсећати да за аперитив попију чашицу, „може и две" домаће ракије. „Може комовица, она лечи душу, може виљамовка да замирише, а да се ракија не би одмах ухватила за свест", препоручују препећ, традиционалну питу из лесковачког краја. Кад све то прође, дође време за оброк. Ту може да се наручи „пет који скачу по тањиру" или пљескавица, а док се она смањује, ваља наручити парче беле и димљене вешалице, чисто да се упореде. Затим мирне душе можете наручити џигерицу у скрами, пуњене пљескавице, вешалице, ражњиће, уштипке, а потом њено величанство мућкалице.

- У Србији има више од 1.600 туристичких манифестација, а Роштиљијада у Лесковцу је једна од најпосећенијих. Она је највећа манифестација овог типа и у региону. Седам дана добре забаве и још боље хране из године у годину привлачи све више посетиоца из земље и иностранства, а Лесковачка роштиљијада полако прераста у балканску манифестацију на којој се сваки дан представља нова кухиња околних народа. Ове године смо имали госте из Македоније, Бугарске, Грчке и Словеније, а надамо се да ће их догодине бити и из других земаља, каже Тина Ивановић, из Туристичке организације Лесковца.

Крањска на пању

Атракцију на овогодишњој Лесковачкој Роштиљијади представљала је трочлана екипа мајстора из Словеније, из хотел Ботра из Птуја, који су чувену крањску кобасицу кували – на пању.

- Крањску кобасицу кувамо на пању који мора бити од храста. Пањ је издубљен одозго до близу дна, а са стране су у дрвету отворена „вратанца" где се ложи. Пањ тако буде као фуруна, и када се запали на њему се може кувати два дана. Ватру гасимо водом, а када се пањ осуши може се поново употребљавати све док потпуно не изгори, каже Давор Штербаљ, вођа екипе из Словеније.

Мајстори

У ресторану Трговинско-угоститељске школе у Лесковцу у оквиру манифестације одржано је такмичење мајстора роштиља. Надметала су се шестрица мајстора, а за свеукупног победника такмичења, трочлани жири је прогласио Горана Милошевића који ради у хотелу "Ерна" у бугарском граду Трн.

Саша Стаменковић из ресторана „Банковић" из Софије проглашен је најбољим у припреми ћевапа, а Никола Марковић из лесковачког ресторана „Мажестик" у припреми пљескавице.

Гранде пљескавица за најмлађе

Роштиљ мајстор Иван Ђорђевић са својим помоћницима Милошем Тентићем и Милошем Мудрићем из месаре МП 016 надмашио је свој прошлогодишњи рекорд и направио највећу прљескавицу на свету. Била је тешка 59 килограма, пречника 168 центиметра и дебљине три центимертара.

Иако је највећа на свету, она ни сада није убележена у Гинисову књигу рекорда због великих трошкова.

Припрему џиновске пљескавице оверио је трочлани жири. Председник је био Бојан Цветковић, петоструки победник у припреми највеће пљескавице на свету, а чланови Славиша Милошевић, професор кулинарства и Јован Марјановић, испред Туристичке организације Лесковац.

- Такмичење је било регуларно, а овогодишња испечена пљескавица има већи пречник за чак девет центиметара. То је донело и већи ризик приликом окретања, али је све прошло у најбољем реду, рекао је члан жирија Јован Марјановић.
Гигантска пљескавица је бесплатно подељена најмлађим посетиоцима Роштиљијаде.

Забављачи

Још од отварања велике гастрономске манифестације, у главној лесковачкој улици уз најразноврснију понуди широке лепезе специјалитета са роштиља, са ражња и из лонца, на великој бини сваке вечери одржавани су концерти. Већ прве ноћи било је тешко проћи центром града, јер су Булевар ослобођења, закрчили бројни посетиоци који уз добар залогај „ића и пића", пратили концерта групе "Пилоти". Посетиоце су ове године за време Роштиљијаде најревносније забављати бројни трубачки оркестри, али и групе "Ван Гог", "Легенде", Мирослав Илић...

С.Т.Ј.