13, јул 2016.

На сајту дијаспоре Албанаца Црне Горе MALESIA.org, 24.05.2016. албански академик, проф. др. Антон К. Беришај објавио је свој допис под насловом “Садо-мазохизам ЦАНУ-а” (Црногорске Академије Наука и Умјетности), где ме апострофира и лично мене са клеветама и лажима, а да не говоримо за клевете и лажи, његовим сасвим ненаучним ставовима према главној научној институцији мог народа, па и против народа и домовине моје. Управо за ово и предузех да му одговорим овим демантом.

1.
Пре свега хоћу да му кажем: Пођите, о Албанцу, и учините за ваш албански народ (Не за мој, црногорски!) један стоти (1%) део онога што сам ја – Црногорац – учинио за ваше Албанце, па затим дођите и реците ово што сте рекли:

“САНУ (Српска Академија Наука и Уметности), што више од пре неких времена, “појачала” је своје редове са некаквим Капланом Буровић, за кога нисам веровао да је академик, већ на наиван начин наставио сам да мислим да му је ново име причешћења за Србина “Академик”... Наш благословени мир (алудира за службену Подгорицу, Тирану и Приштину, које тобоже ћуте и не устају против мене,- КБ) је што типове као што су Буровић, Трнавци, Рахман Морина и Сејдо Бајрамовић “краду” нам их други”.

Ја нити сам био и нити сам НЕКАКАВ Каплан Буровић, већ сам био и јесам ОНАЈ који је учинио (и чини актуелно !) за албански народ оно што ви, не само што нисте учинили, не само што нисте ни помислили да учините, већ ни дан-данас се не усуђујете нити да то споменете, камоли и да учините, јер вас је ушкопио Енвер Хоџа и само својом сенком.

Узгред буди речено, име АКАДЕМИК сте ми дали ви, али мислећи да сам ваше горе лист, па сада – пошто се убедисте да сам једне друге горе лист, покајани, клевећете и интригирате недостојно и за једног најобичног учитеља, камоли за професора, доктора и академика.

Колико да се зна: Ја нисам ни кандидат САНУ-а, камоли и њен члан, или јачало њених редова, иако у њеној библиотеци има преко 100 дела из мог пера. Напротив, та Академија има ме и у њеним црним листама. Дан-данас САНУ није дала ни најмање саопштење за моја дела којима располаже, Боже сачувај и најкраћу вест о изласку из штампе којег од тих дела, а да не говоримо за њену ангажованост за објављивање којег. И мој предлог да се учини промоција оном делу које су ми читаоци прогласили за капитално, не само что не одговорише позитивно, већ – њени претпостављени – уведоше и своје људе да убеде читаоце да није никакво капитално дело, нити јачање њених редова (Ако и ово нисте учнили управо ви са којим српским именом, како сте то деловали у другим случајевима !).

Моје албанолошке тезе та Академија их још није усвојила. Напротив, подржава ваше тезе и тезе својих људи, као што је Јован Деретић, чије сам тезе подвргнуо мојој сасвим научној анализи и критици, са највећом академском акрибијом, иако ми име није Академик, али јесам академик, што ви, господине Антоне Беришај, знате сасвим добро. Зато оставите се злонамерних алузија и тих ваших сасвим непријатељских и антинаучних инсинуација, па и антинационалних, јер – и без њих и без ове ваше нове пасквиле – знам да сте ми непријатељ.

Ја имам своје име јако добро познато од Албанаца (И посебно од вас и свих других као ви, о Антоне!). Ваистина, не причешћено ни од попа и ни од хоџе, али јесте – калено на наковњу пролетерске револуције и научне истине, ствари ове које су вас учиниле да побесните, тако да не знате куда да се окренете.

Службена Подгорица, Тирана и Приштина (па и Београд!) нису чекали ваш позив да би се дигли против мене, јер су на ноге од времена и на тако евидентан начин, да има више од годину дана што вам је ово рекао сред Скадра, усмено и писмено, отворено, и екс-министар културе Црне Горе, књижевник Будимир Дубак. Тако да ваш мир не само што није благословен, већ – како нам то показује и ова ваша пасквила – јесте и растројен.

Ја нисам никада био ваш, господине Беришај. Ни када сте ме поздравили и прогласили за члана, па и за почасног члана ваше Академије! Рекао вам је ово и Рамиз Алиа, преседник Албаније и начелник “комунистичке” Партије рада Албаније, још 1990.године, док је мене држао у затвор. Следствено, овог Каплана и Академика (без наводника!) нико вам га није украо, јер сам био као што јесам, припадао сам и припадам НАУЧНОЈ ИСТИНИ, која – будући да је заједничка за све људе света, без разлике на веру, националност и идејност – јесте моја вера, националност и партијност. Као што је и за све поштене људе овог света, па и за поштене и приципијелне Албанце, који је прихваћају и боре се за њу.

За оне друге, за које претендирате да су вам их украли, не знам како стоје ствари, јер их не познајем, изузев Трнавција, кога – исто као Деретића – управо зато што ми је дошао на мету, овако као ви – подложио сам га мојој конструктивној критици, сасвим научној, sine ira et studio.

Ово није први пут што ви, господине, пишете против мене, не само са алузијама и инсинуацијама, већ и са фалсификатима и очигледним лажима, у служби Подгорице, Тиране и Приштине. Па и Београда! У служби најцрнијих снага нашег савременог друштва, у служби Титоиста и Енвероваца, ђавола и сина му.

2.
Али г. Антон Беришај не напада (Неоправдано!) само мене. Он напада све оне који се не слажу са фалсификованом историјом албанског народа. Међу њима је и академик др Зоран Лакић, претендирајући да је његово дело послужило ЦАНУ за “формулисање дефиниције (глагола албанизирати, којим) подразумева “импонирање албанског језика, културе и обичаја другим народима.- Питајући, он подноси и неколико одговора – на бази искуства православних емиграната из Албаније који су били изложени систематској албанизацији, посебно у периоди после Другог Светског Рата године 1945. (Lak. II)” У сагласности са овим објашњењем је и глагол албанизирати (al. me albanizua): “И претварају се у Албанце; да им се импонира језик, култура и обичаји албански другим народима. ИИ ~ да постане Албанац; да придобијеш ознаке Албанаца”.

Иако албански језик, како видите, има реч ALBANIZOJ, у њиховом РЕЧНИКУ албански академици нису је увели, пошто је сматрају за страну реч (сиц !!!). Мислим да имају право, утолико више јер су увели неологизме SHQIPTARIZIM, SHQIPTARIZOHEM i SHQIPTARIZOJ, којима су дали ово значење: “Постајем Албанац по језику, по обичајима, по култури и по формирању; узима албанску етничку карактеристику множећи се много постотак Албанаца у популацији једног места...чиним га Албанцем по језику, по обичајима, по култури и по психичком формирању; дајем албански етнички карактер једном месту, множећи много постотак албанаца у његовој популлацији “. (Сиц !!!)

Па какву ралику има дефиниција Академика Лакића од дефиниције албанских академика, зашто се Антон не слаже са њим, зашто и црногорски алкадемици нису требали да се послуже њим?! Ја не видим никакву ралику, али да – видим да Антон тражи длаку у јајету, што на жалост срећемо и скоро код свих албанских буржуаских интелектуалаца. Свака част изузецима!

Како видите из цитата, Антон нам спомиње “православне емигранте из Албаније”. што су ови емигранти по националности, која им се не спомиње?! Албанци, или Црногорци?! Не зна Антон да су они Црногорци?! Зна, зна сасвим добро, али припада оном слоју албанских буржуаских интелектуалаца, који претендирају да је њихова Албанија чисто албанска, без мањинаца и дијаспора. Јер они, који говоре који страни језик, нису ни Словени и ни Грци, Боже сачувај и Власи, већ су словенофони, гркофони, влахофони. Значи – Албанци, који су прихватили који страни језик.

Признајући да су емигранти из Албаније, не каже нам да су емигрирали у Црну Гору. Као да су пошли на Марс, или на Месец. И зашто баш православни емигранти?! Зар није било и емиграната муслимана, па и атеиста?! Или су ови били словенофони, а не Словени?!

А претендирање Академика Лакића да су они, у Албанији, били изложени систематској албанизацији, да можда није истина, зашто црногорским академицима није требао да послужи за формулирање дефиниције гласа АЛБАНИЗАЦИЈА?! Како видимо из његовог смандрљака, и сâм он признаје да су у Албанији Црногорцима оспоравали “нека елементарна етничка права”. С каквим су им то циљем оспоравали та права, међу која улази и забрана да се називају Црногорци?! Са циљем да сачувају своју националност, или да би се албанизирали!

Ја познајем лично Академика Лакића и гарантирам да код њега нема ни сенке било какве интолеранције, посебно не националне, али да – имамо једну лич�