26. мај 2013.
26.мај 2013.
Уз највише државне почасти, посмртни остаци краља Петра Другог, његове супруге краљице Александре, краљице мајке Марије и његовог брата принца Андреја Карађорђевића положени су у крипту Маузолеја породице Карађорђевић у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
Ковчег са посмртним остацима краља Петра Другог Карађорђевић у породичну гробницу унели су припадници Гарде Војске Србије, док су ковчеге осталих чланова породице Карађорђевић унели чланови Удружења "Краљевина Србија".
Полагању ковчега, како преноси РТС, присуствовали су чланови породице Карађорђевић и Крунског савета.
Ковчези су положени у породичну гробницу Карађорђевића након свете литургије коју је служио патријарх српски Иринеј са свештенством.
Сахрани присуствују председник и премијер Србије Томислав Николић и Ивица Дачић и принц Александар Карађорђевић који су претходно положили венце.
Сахрани присуствују и представници краљевских породица из многих земаља међу којима су чланови краљевских породице Бугарске, Румуније, Грчке, Лихенштајна, Бахреина, Аустрије, Велике Британије.
Сахрани присуствују и представници дипломатског кора међу којима су амбасадори САД и Велике Британије у Србији Мајкл Криби и Мајкл Девенпорт, као и председник Републике Српске Милорад Додик.
На сахрану су дошли и представници других верских заједница и министри Владе Србије Велимир Илић и Славица Ђукић Дејановић, као и начелник генералштаба Љубиша Диковић.
Око Цркве на Опленцу окупили су се грађани који носе заставе са знаком круне, а неки од њих обучени су у униформе краљевске војске и средњевековне витезове.
Посмртни остаци Краља Петра Другог Карађорђевића, краљице Александре, краљице Марије и краљевића Андреја стигли су јуче око 13.30 у цркву Светог Ђорђа на Опленцу, маузолеју династије Карађорђевић.
Уз интонирање химне, звоњаву црквених звона, посмртне остатке четири члана династије Карађорђевић дочекали су владика шумадијски Јован, чланови Управног одбора задужбине, Крунског савета и бројни житељи Шумадије.
Ковчеге су у цркву унели гардисти и чланови удружења "Краљевина Србија" у пратњи чланова породице Карађорђевић, представника државе, Крунског савета и дипломатског кора.
Помен у цркви служио је владика Јован са свештенством, а грађани су потом у мимоходу одали пошту Краљу Петру Другом, краљици Александри, краљици Марији и краљевићу Андреју.
Пре уношења у цркву земни остаци на лафетима, уз пратњу коњице, прошли су кроз Тополу где су бројни грађани у шпалиру одали пошту члановима династије засипајући ковчеге цвећем.
Посмртни остаци четворо Карађорђевића, претходно су из капеле на Дедињу били пренети у београдску Саборну цркву где су им многобројни грађани одали почаст.
Помену у Саборној цркви, који је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић, присуствовао је и члан Организационог одбора за пренос посмртних остатака Оливер Антић, који је поручио да је преношењем њихових посмртних остатака у Србији исправљена неправда.
У крипти цркве светог Ђорђа, где ће бити сахрањена четири члана породице Карађорђевић почивају и краљеви Петар Први Карађорђевић и Александар Први Карађорђевић, кнез Павле, кнез Александар и родоначелник династије и вожд Првог српског устанка Карађорђе Петровић.
Црква Светог Ђорђа је задужбина Краља Петра првог изграђена у периоду од 1910. до 1912. године.
Краљ Петар Други био је сахрањен у цркви у Либертвилу у Илиноису, краљица Александра на краљевском гробљу палате Татои, краљица Марија на краљевском гробљу поред замка Виндзор, а краљевић Андреј на гробљу манастира Нова Грачаница у Илиноису.
Земни остаци краља Петра Другог Карађорђевића пренети су у Србију 22. јануара, његове мајке Марије 29. априла, краљице Александре 9. маја, док су остаци краљевића Андреја пренети 15. маја.
Почаст
У крипти храма светог Ђорђа, има 39 гробних места, а на Опленцу је до сада сахрањено шест генерација српске краљевске породице Карађорђевић.
Грађани, поштоваоци круне, моћи ће до касних вечерњих сати да одају пошту Карађорђевићима.
Да се више не делимо
Српски народ не сме више себи да дозволи поделе и неправду, поручио је данас председник Србије Томислав Николић на сахрани чланова породице Карађорђевић, на Опленцу и додао да данас чинимо још један корак ка јединству, како бисмо кренули путем великих народа, за којима ни у чему не смемо да заостајемо.
Николић је, после полагања тела у породичну крипту на Опленцу, указао да је повратком посмртних остатака краљевске породице у отаџбину исправљена велика неправда и учињен корак ка националном јединству.
Он је истовремено пожелео да упокојени Карађорђевићи имају вечни спокој и да буду симбол новога живота и нове наде за све у бољој и јединственој Србији, у којој „правда држи земљу и градове”.
Председник Србије је констатовао да је историја српског народа, осим славним херојским делима, патриотизмом, борбом за правду и истину, обележена и унутрашњим поделама и сукобима.
„Управо је то један од разлога што су Срби врло често, или скоро увек, несрећнији него што заслужују, а њихова држава препознатљива по злехудој историјској судбини”, пориметио је Николић.
„Код нас су поделе и заваде честа појава, чак и међу браћом и сестрама, понекад и ни око чега. Један од сукоба настао је током Другог светског рата и имао је трагичан епилог, чије последице осећамо и данас. Мржња између два српска покрета, четничког и партизанског, који су прогласили исте или врло сличне циљеве, довела је до братоубилачке острашћености и огромних људских жртава”, подсетио је Николић.
Иако су, како је рекао, два покрета на почетку рата имала заједнички циљ који их је ујединио - борбу против фашизма и окупације, временом су разлике постајале све веће и сукоб је ескалирао, доневши трагичне последице по српски народ, тако да је више Срба настрадало од српске него од окупаторске руке.
Заваде и прогони настављени су, подсетио је Николић, и по завршетку Другог светског рата, и многи грађани су у миру доживели трагичну судбину: неки су стрељани без суђења, за неке је суђење служило само да би се изрекла унапред припремљена пресуда.
„Те патње је, на овај или онај начин, у већој или мањој мери, доживела свака наша породица, па и породица борца за слободу и оца модерне Србије: великог вожда Карађорђа Петровића. Судбина самог Карађорђа, његових потомака и породице, представља сублимацију свих наших подела, неправди и несрећа”, нагласио је Николић.
Председник је рекао да су други народи са правом постављали питање: каква је то Србија у којој потомци оног који се за њу борио, обновио је, унапредио, немају права, бар као остали грађани, како то да су лишени држављанства, имовине, части, чак и древног права да им српска земља пружи заштиту после смрти.
„Неки од нас су се питали: шта стоји иза свега тога? Можда страх од српског бунта у борби за правду? Или страх од тога да се уједињени боримо за оно што је наше? Или можда страх да нове вође неће достићи популарност Краља Петра Првог? Ми више себи не можемо, не смемо да дозволимо поделе и неправду. На то нас обавезују наши преци, који су поднели несебичну жртву за отаџбину”, рекао је Николић.
Срби су, према његовим речима, од старих времена уздизали на божански пиједестал правду и праведност, као највишу, стожерну врлину, у народним песмама, мајка праведношћу заклиње сина јунака да чини „ни по бабу, ни по стричевима”, а у химни српски народ од Господа тражи спасоносну Божју правду.
„Зато ми данас на гробу вожда Карађорђа, у овој дивној цркви, задужбини-маузолеју, исправљамо велику неправду. Отклањајући последице страшног греха који је починио неко пре нас, чинимо још један корак ка јединству, како бисмо кренули путем великих народа, за којима не смемо да заостајемо ни у чему”, рекао је Николић.
Он је истакао да се народ који је уједињен не може назвати малим, а са последњим Карађорђевићем, донетим из туђе земље у ковчегу, у Србију се враћа помирење.
„Моја дужност, као председника свих грађана, без обзира на било какву, па и политичку поделу, јесте да учиним све и допринесем коначном помирењу и јединству нашег народа. Дао сам и сопствени пример”, указао је Николић.
„Да ли сте и ви спремни да учините све да престану сукоби и поделе у Србији”, запитао је и закључио председник Србије.
Значај измирења
Славећи Васкрсење Христово, највећи и најрадоснији Хришћански празник, празник тријумфа живота над смрћу, истине над неистином, правде над неправдом, приближавамо се другом великом јеванђелском Празнику наше вере и наше Цркве, празнику Свете Педесетнице, дану и благодатном догађају силаска Светог Духа на Апостоле, а преко њих на све људе, на сву творевину Божију, на сву васељену, рекао је на почетку беседе на Опленцу патријарх српски Иринеј.
Дух Свети – Господ Животворни, све освећује, просвећује, надахњује и исцељује све људске слабости и немоћи, а недостатке надопуњује својим божанским силама. У светлости ове божанске истине, данас смо сведоци исправљања и отклањања једне велике историјске неправде. Неправде људске, која вапије на небо и тражи интервенцију Божију.
Потомци Карађорђа – оца Србије, и Краља Петра I славног унука Карађорђевог, и његовог сина Краља мученика, Александра I Ујединитеља, заједно са својим народом доживели су окупацију своје земље и били принуђени да напусте своју вољену Отаџбину и да деценијама живе животом изгнаника, у сиромаштву, великој оскудици и незаслуженом понижењу.
Нова власт у Југославији одузела им је сав иметак, вековима стицан. Но, ова невоља и ово безакоње није било и највеће зло, које их је могло снаћи. Највећа невоља и зло које их је могло снаћи и снашло, било је лишавање свих права повратка у своју рођену земљу. У земљу коју су од неба добили и својом крвљу бранили.
Код старих Грка постојала је једна казна која је тешко падала на душу културних Грка, била је то забрана посете позоришту. Можемо само да замислимо како је одлука безаконе власти тешко пала и повредила понос и душу Краља Петра II, Краљице мајке и краљевске породице Карађорђевић. Краљевске породице која је донела слободу и живот српском народу и делила судбину са народом пуних две стотине године, слично династији Немањића.
Зато данас, кад је васпостављена божанска и људска правда, када је испуњена животна жеља Краља Петра II, мајке Краљице Марије, Краља Александра и краљевића Андреја, да ако им судбина није била наклоњена да живе у својој земљи и земљи свога народа, да својим земним остацима почивају у њој, у храму Св. Великомученика Ђорђа, заједно са својим прецима и потомцима и да овде чекају Парусију.
Верујем да се радују душе њихове што су тела њихова са радошћу и поштовањем дочекана од народа који су волели, тамјаном и молитвом испраћена Господу Живих и мртвих.
Исто тако дубоко верујемо да се радују душе: Карађорђа, Кнеза Александра, Краља Петра I, Краља Александра I и душе свих који почивају у Опленачком храму што су после дугог и невољног странствовања, дошли својима најближима, своме доме и своме роду.
То је велики догађај за Краљевски дом Карађорђевића што је своје почивше миле и драге сабрао на свето место, одређено за заједничко почивалиште лозе Карађорђевића.
То је велики догађај и радост српског народа, што ће чланови његове, народне династије, почивати у дому Божијем, задужбини Краља Петра I овде на Опленцу, благословеном месту Шумадије, одакле се простире поглед на њиве, винограде, брежуљке, планине Космаја, Букуље и Рудника недалеко од Вишевца, родног места бесмртног Карађорђа.
Сваки гроб у овом велелепном храму Св. Ђорђа и личност која у њему почива, представља живу историју српског народа у којој су они били главни субјекти и носиоци свих збивања и догађаја у своме времену.
Око њихових светлих гробова окупиће се српска деца и српски родољубиви народ и учиће се лекцији родољубља, како треба волети своју родну груду, свој народ, своју историју и своју културу.
Овај историјски догађај преноса земних остатака краљевске династије Карађорђевић пружа нам диван пример и даје драгоцену поуку о величини и значају измирења, тако потребног нама и нашем времену. Људски је грешити, али је људски и увидети свој грех и покајати се. Ово су добро схватили данашњи представници највише власти народа, и исправили неправде и безакоња претходне власти ставивши се у организацији и главних носиоца овог историјског подухвата.
Драгим покојницима Краљевског дома нека Васкрсли Господ дарује блаженство душама њиховим у Царству Свом, а телима њиховим мирно почивање у дому Божјем, у њиховој и нашој светој земљи српској.
