19. септембар 2018.

Сви грађевински радови у новом Аудиовизуелном архиву са Центром за дигитализацију Српске академије наука и уметности завршени су, набављена је најсавременија опрема за дигитализацију, предстоји њено монтирање и неколико месеци док се не овлада свим модалитетима дигитализације, речено је на конференцији за новинаре у Српској академији наука и уемтности (САНУ).

Нови Аудиовизуелни архив налази се прекопута зграде Академије у Кнез Михаиловој улици и обухвата око 700 квадратних метара корисне површине, а његов циљ је, како је објаснио управник Радослав Зеленовић да се заштити вредна грађа која се чува у Архиву САНУ и учини доступном јавности.

Како преноси Танјуг грађевински радови, који су према речима Зеленовића, коштали 90 милиона динара, завршени су за годину дана и представљали су, како је прецизирао, врло захтеван посао с обзиром да се део Архива налази у некадашњим ложионицама.

До сада је у опрему улошено 700.000 евра, а додатна опрема ће коштати још 500.000 евра.

Паралелено је реновиран простор са скенерима и потребном опремом за дигитализацију три милиона докумената који се налазе у Архиву Срспке православне цркве у Сремским Карловцима, о којима брине САНУ и који захтевају хитну заштиту, а у самој згради Академије отворено је још једно одељење за дигитализацују уз сам Архив САНУ.

Председник Стручног савета Аудиовизуелног архива, дописни члан САНУ Александар Костић констатовао је да у Србији не постоје универзални стандарди, ни јасни правни оквир када је дигитализација у питању, као ни скуп јасно дефинисаних процедура за дигитализацију материјала од изузетне културне вредности.

"Намера нам је да поставимо врхунске стандарде у процедурама дигитализације. Ради се на попису свих процедура како би оне биле компатибилне са процедурама ЕУРОПЕАНА-е (ЕУ дигитална платформа за културну баштину), чији се стандарди до сада нису поштовали", објаснио је Костић.

Он је рекао да ће им требати неколико месеци екеспериментисања јер сваки модалитет, од филмског негатива и аудио записа до средњевековних рукописа, захтева посебне стандарде и критеријуме.

"Тек када овладавамо њима, Архив ће почети да ради, а први пројекат који је у поступку припреме је преписка Вука Стефановића Караджића. Идеја је да је учинимо досптупном корисницима и да по метаподацима могу да претражују целу преписку", објаснио је Костић.

Он је, како каже, уверен да ће Архив постати "мала оаза у којој ће се примењивати сви стандарди врхунске дигитализације", само је питање, додао је, да ли ће тај узор бити прихваћен у другим установама.

Зеленовић је рекао да је потребно између шест и осам секунди да се ослика једна страна неке књиге или документа и да постоји скенер који дневно може да скенира 40.000 страна, под условом да може толико страна да се припреми за скенирање.

Костић се надовезао да би годишње могло да се "избаци" 2,5 милиона дигиталних објеката, али да "уско грло" представљају метаподаци, јер није исто дигитализовати 17.000 књига које је САНУ објавила и Вукову преписку за коју треба пронаћи податке.

"Ако би се направио тим који ће систематски да ради на метаподацима, онда би та оптимистичка цифра од 2,5 милиона дигиталних објеката годишње била реална", рекао је Костић.

Ни Зеленовић ни Костић нису данас могли прецизно да кажу када ће Аудивизуелни архив почети са радом.

Избор нових чланова САНУ 8. новембра

Српска академија наука и уметности ће до краја године имати 121 програмску активност у Београду, Новом Саду и Нишу, од тога 40 научних скупова и 25 позваних предавања, али најважнији догађај за САНУ у предстојећем периоду јесте избор нових чланова 8. новембра.

Председник САНУ академик Владимир Костић рекао је на конференцији за новинаре да после више година Академија дочекује изборе са мање од 130 чланова.

Костић је констатовао и да када је САНУ имала 143 члана то је био 1,9 академика на 100.000 становника што чини да Србија има најмањи број академика по броју становника у региону.

Од 1. септембра целокупна документација о кандидатима за нове чланове САНУ стављена је на увид јавности у Библиотеци САНУ, а након три седмице, сви који имају неке замерке имаће осам дана да их доставе Комисији која прати изборну процедуру.