14.03.2010.

Дело Иве Андрића и 35 година после творчеве смрти подсећа на мостове о којима је писао: стоји стамено на свом месту, фасцинирајући својом хармоничношћу и одолевајући времену и историјским неприликама. Највише подсећа на мост на Дрини, који је остарио као све живо, како каже писац, али „смисао и суштина његовог постојања као да су били у његовој сталности“.

Таквим описом  је на конференцији за новинаре уприличеној поводом 3,5 деценије од смрти великог српског књижевника и јединог нобеловца (9. 10. 1892 - 13. 03. 1975), наступио академик Радован Вучковић, председник Управног одбора Андрићеве задужбине.

 

Пре 34 године, 12. марта 1976. одржана је прва седница Управног одбора тек основане Задужбине Иве Андрића, а данас је Задужбина обележила 35 година од смрти нашег првог и јединог нобеловца који је преминуо 13. марта 1975.

Управник Задужбине, књижевник и дипломата Драган Драгојловић подсетио је да ће идуће године бити пола века откако је Андрићу додељена Нобелова награда за књижевност и тај јубилеј ће бити обележен низом манифестација.

Задужбина очекује да ће бити завршена библиографија са 10.000 јединица у електронској форми коју ради Библиотека Матице српске. Очекује се да ће Србија препознати значај овог пројекта и финансијски га подржати, јер Задужбина се све време финансира сама, из прихода од ауторских права.

Драгојловић је навео да се у просеку сваке године прода од 10 до 15 ауторских права за Андрићева дела у земљи и свету, да је још највеће интересовање за роман "На Дрини ћуприја" и новелу "Проклета авлија".

Он је скренуо пажњу да се Андрићева дела преводе не само на језике земаља које су нам удаљене као Кореја, већ и на језике мањих народа. Тако су у Шпанији, поред кастиљанског и каталонског, недавно преведена или се управо преводе на баскијски и галицијски. Ове године се укључила и Летонија где ће први пут бити преведени "Знакови поред пута". Ова популарна збирка сентенци управо се први пут преводи и на румунски језик.

Драгојловић сматра да је вредан пажње податак да је графички атеље "Дерета" продао 5.000 примерака "Ћуприје" на енглеском језику и зато се залаже да се нађе издавач у Србији који би објавио преводе на немачки и француски који би се продавали у Србији. Истовремено се пожалио да се у земљи продају пиратска издања Андрићевих дела. Но, Задужбина је немоћна да томе стане на пут.

По његовим  оценама, у бившим републикама Југославије дела Андрића се мање објављују него што постоји интересовање. Јер, како је навео, 2004. у Хрватској и Словенији је штампано киоск издање "Ћуприје" и за једну седмицу продато 186.000 примерака у Хрватској и 50.000 у Словенији.

Говорећи о активности Задужбине, Драгојловић је навео да њен сајт (на српском и енглеском) има у просеку 15.000 посета, да стижу стотине упита на мејл на које се одговара.

Научницима који се обраћају Задужбини са захтевом да користе њену грађу и библоиотеку, нуди се стручна помоћ, а постоји и гостинска соба у којој је боравак - бесплатан.

Задужбина сваке године објављује годишњак "Свеске" и до сада је штампано 26 бројева овог јединственог часописа посвећеног једном писцу и дистрибуира га славистичким катедрама и библиотекама у свету.

Новоизабрани председник Управног одбора Задужбине проф. др Радован Вучковић одржао је пригодну беседу насловљену "Трајност Андрићевог дела" у којој је дао стручно доказане разлога што је Андрићево дело "изборило за себе висок статус трајног постојања".