У Основној школи „Јулијана Ћатић” у Страгарима код Крагујевца отворена је меморијална соба посвећена Душану Милошевићу (1894–1967), првом српском олимпијцу чије се такмичење у Стокхолму 1912. године умало није завршило трагично. На циљу прве квалификационе трке на 100 метара Милошевић се срушио од болова у стомаку, а шведски лекари су у болници утврдили да је био отрован арсеном. Никад није утврђено ко је то учинио, а у родним Страгарима ове године одржан је 13. меморијал „Душан Милошевић”, у знак сећања на свестраног спортисту и родољуба коме су комунисти после рата одузели имовину.
Душан Милошевић је уз маратонца Драгутина Томашевића из Бистрице код Петровца на Млави био члан првог олимпијског тима Краљевине Србије на петим летњим Олимпијским играма у Стокхолму 1912. Меморијал у Страгарима традиционално организује Удружење „Душан Милошевић – први српски олимпијац”, а покровитељ овогодишње спортско-културне манифестације, уз град Крагујевац, био је и Олимпијски комитет Србије.
Наводећи да је идеја о меморијалној соби потекла од Рвачког савеза централне Србије и председника ове организације Ђорђа Калановића, генерални секретар Олимпијског комитета Србије Ђорђе Вишацки је истакао да се сећањем на Душана Милошевића одржава дух олимпизма у Србији, али и потенцира животни пут човека из малог места који је остварио велике резултате. На то је указао и српски олимпијски шампион из 2016, рвач Давор Штефанек, промотер овогодишњег Меморијала „Душан Милошевић”. У поруци коју је упутио деци из Страгара, Штефанек је истакао да сви спортисти сањају о учешћу на Олимпијским играма, те да спорт, без обзира на могуће неуспехе, људе чини бољима.
Према подацима Олимпијског комитета Србије, Душан Милошевић је 20. маја 1912. победио у квалификационој трци на 100 метара у Кошутњаку, са резултатом од 12 секунди који му је омогућио да обезбеди учешће на олимпијади у Стокхолму те године. У елиминационој фази, 23. јуна, Милошевић је био трећи на 100 метара у својој квалификационој групи са резултатом 11,6 секунди, али није успео да се пласира даље јер су у наставак такмичења ишла по двојица најбољих такмичара из сваке групе.
Но, то такмичење и резултати остали су у сенци догађаја из прве квалификационе трке коју је Милошевић једва завршио. На самом циљу наш спринтер се срушио од болова у стомаку, од којих се касније неколико недеља опорављао у болници у Стокхолму. Шведски лекари су утврдили да је био отрован арсеном, али полиција никад није открила починиоца, иако је то тражио и Пјер де Кубертен, оснивач Међународног олимпијског комитета, који је Милошевића посетио у болници.
После Стокхолма, Милошевић се посветио фудбалу, а у Београду је играо за чувени БСК, чији је био и један од оснивача. Први светски рат Милошевић провео је у мађарском логору као заробљеник, док је његов колега из олимпијског тима Драгутин Томашевић (1890–1915) умро на почетку рата, после тешког рањавања. У част овог олимпијца, у родној Бистрици код Петровца на Млави одржава се Меморијална трка „Драгутин Томашевић”.
После олимпијаде у Стокхолму Душан Милошевић се у Берлину школовао за рударског инжењера, с намером да преузме вођење очевог рудника у Страгарима. У тој намери је осујећен после Другог светског рата, када су му комунисти конфисковали имовину. Милошевић је умро 1967. у Београду, где је и сахрањен.
