У Музеју града Скопља вечерас у 20.30 часова биће отворена изложба „Установе културе у Скопљу после земљотреса 1963. године“.

Аутор изложбе је Зоја Богдановска, кустоски саветник историчар у Музеју. Кратки македонски филмови посвећени земљотресу у Скопљу биће приказани вечерас у Кинотеци Македоније.

Пројекције почињу у 20.30 часова, а биће приказано пет кратких филмова и то „Школе и универзитет у скопској катастрофи“, „Писмо из Скопља“, „Опроштење“, „Скопље“ и „Катастрофа, страдање, наде“ .

У знак сећања на катастрофални скопски земљотрес 1963. године, вечерас у 21 час у Музеју савремене уметности, у оквиру Летњег биоскопа под тремом, биће приказан експериментални документарни филм "Екран за Скопље" (1988) пољске филмске редитељке, глумице и продуценткиње Малгоржа Потоцка.

Пројекција је заказана за 21 час, под ведрим небом у Музеју. 

Катастрофални земљотрес у Скопљу догодио се у пет сати и 17 минута, а мањих потреса било је до пет сати и 43 минута.

Срушено је 15.800 станова, а оштећено је 28.000, а више од 200.000 људи остало је без крова над главом.

Након трагедије у Скопљу, Међународни црвени крст апеловао је на све националне организације да организују доставу хране, а Интерпарламентарна унија препоручила је свим парламентима и владама да помогну обнову града.

Хуманитарне организације из многих земаља почеле су да прикупљају помоћ за Скопље. Уједињене нације су предузеле акције да планирају и дугорочно помогну разореном граду.

23. септембра 1963. године 35 земаља затражило је од Генералне скупштине да стави на дневни ред тачку за предузимање мера у вези са земљотресом у Скопљу, након чега је Генерална скупштина 27. септембра дала приоритет међународној акцији за пружање помоћи Скопљу.

Генерална скупштина Уједињених нација је 14. октобра једногласно усвојила Резолуцију о пружању помоћи југословенској влади у обнови Скопља.

Генерална скупштина је у дебати чула излагање представника из преко 20 земаља са свих континената. Тај дан је остао у аналима Уједињених нација као дан Скопља.

У својој дугој историји, град је неколико пута пропадао и поново се рађао. На простору између села Злокућани и Бардовци налазио се град Скупи, метропола провинције Дарданије.

Овај римски град потпуно је уништен земљотресом 518. године. Тада су у провинцији Дарданији уништене 24 градске тврђаве. Јачина овог земљотреса била је 10-11 степени.

Катастрофални земљотрес потпуно је уништио Скупи. Током земљотреса на копну су настале многе пукотине. Са околних брда падале су велике масе стена.

Скопље је тада подигнуто на данашњем месту. Следећи катастрофални земљотрес догодио се 1555. године. Његова снага је била око 10 степени, након чега је град по други пут уништен.

Последње треће велико катастрофално уништење Скопља догодило се пре 61 годину, 26. јула 1963. године, када је Скопље погодио земљотрес јачине девет степени Меркалијеве или шест степени Рихтерове скале, са епицентром на тргу „Македонија”.