Легендарни глумац овогодишњи је добитник награде „Фабијан Шоваговић“ Друштва хрватских филмских аутора и продуцената, једне од најпрестижнијих глумачких награда које се додељује глумцу или глумици на Пулском фестивалу чије је деловање оставило велики траг и допринос у историји хрватске кинематографије, а ово високо признање данас му је свечано уручила Ања Шоваговић-Деспот.

– Волим Пулу, ја сам у Пули одрастао на филму, први пут сам ушао у Арену 1972. године. Ту је једна атмосфера фантастична, не знам колико људи може да прими гледалиште, али присуствовао сам догађајима када је у Арени у неким годинама било вероватно и по десет хиљада гледалаца. То је нешто што се не заборавља – рекао је Штимац, додајући да је „ушао у неке године“.

– Добио сам Награду „Павле Вуисић“, сада и „Фабијан Шоваговић“, мислим да је то довољно. А ове награде доказују да сам сада у годинама када се оне додељују. Сваки од филмова у којима сам играо, увек ме погоди када га данас гледам, иако нисам од оних који воле себе да гледају. И увек се сећам како сам се осећао док сам радио одређени филм.

Имам такву природу да нисам имао проблем ни са једним редитељем, а сарађивао са са многима. Ипак, најважнији су ми они на почетку, којису ударили темеље мог рада. Данас б могао да кажем да је једино важно бити истинит, то је наш глумачки задатак – да нам људи верују кад гледају филм. Рекао бих да је то најважније и у приватном животу: бити истинит у карактеру.

Пре уручења награде емитован је кратки филм са инсертима из антологијских филмова у којима је играо, а и сам Штимац у овом документарцу говори о себи.

„Моја прва школска лектира били су сценарији, пуно сам читао, и тада сам некако све схватао интуицијом. Треба да научимо да пустимо интуицију да ради за нас, мислим да је то важно не само у овом послу већ и у животу. А мој посао није центар мог живота – мој приватни живот је много јачи“, објашњава Штимац у овом филму.

ДАНАС