Никола Ђуретановић је, наизглед, обичан момак из комшилука. Наизглед, јер се од својих вршњака разликује само у једном – он је апсолутни шампион Македоније у пливању у више дисциплина. Можда ово не би било толико чудно, да Никола нема ни пуних 16 година. Поносан на земљу у којој је рођен, и на Србију, земљу свог порекла, има довољно времена за снове, који се полако остварују.
На Државном првенству у даљинском пливању, Никола Ђуретановић, иако кадет, недавно је освојио прво место на пет километара, са најбољим временом у свим категоријама – укључујући и сениорску. Ово време је незванични рекорд на 5 километара у сениорској категорији, саопштили су из Пливачког клуба Вардар 2018, чији је овај шампион члан.
Када прича о омиљеним дисциплинама, Никола истиче да обожава мешовито, као и краул на 200 и 400 метара. Пливајући и несебично се дајући у овом спорту, Никола је поносан власник неколико стотина медаља и трофеја, као и двадесетак државних рекорда, који су претходних 20 - 30 година били „у поседу“ Александра Маленка.
Овог лета Никола је стигао чак до Јапана, на Светско сениорско првенство. Септембар је резервисан за Израел и Светско омладинско првенство, а његов сан, као и сан све талентоване деце која се баве овим спортом, су
Олимпијске игре. Нарочито оне у Паризу, следеће, 2024. године...
У Јапану је овог лета упознао Мајкла Фелпса, светског пливачког шампиона, чиме је мозаик својих жеља полако почео да саставља. Овог лета му је за само 17 стотинки утекла победа на „Илинденском купу“ - познатом и као Мали пливачки маратон у Охриду, где га је победио клупски друг, искусни маратонац, троструки светски првак и 19 година старији, Евгениј Поп Ацев.
Поред сталног надметања са рекордима, померањем граница могућег и немогућег,
државне бирократије и администрације која углавном нема слуха за таленте, па се неправде типа „изостао са списка стипендиста“, или „недовољно новца за такмичење“ неретко дешавају, Никола се бори и са скромним условима за тренинге који су свакодневица пливача у Македонији. У Србији су услови за рад и тренирање за пливаче далеко бољи него у Македонији, па неће бити изненађење да Никола Ђуретановић, са својим српским држављанством и чланством у Пливачком клубу Лесковац, једнога дана заплива под заставом Србије или заигра у ватерполо тиму шампионског националног тима.
Не запостављајући школске обавезе (у Средњој фискултурној школи у Скопљу) и максимално се посвећујући интензивним тренинзима, ове јесени Никола јури да постави нове рекорде у својој узрасној категорији. Када сакупи ту колекцију, стасаће за нове категорије. А, и Париз је ту. Олимпијада крајем јула и почетком августа 2024. са Николом у базену, под македонском или српском заставом. И медаља на његовом врату, за узор клинцима који ће тек освајати водена пространства. „Јер, пливање је важно, важније од хода...“
Иван Бећковић
фото: Вангел Тануровски
и приватна архива породице Ђуретановић
Николина азбука успеха
А – Анита, моја мама лавица, која се борила
за мене још док сам био у њеном стомаку и
родила ме у осмом месецу трудноће у изузетно
тешком здравственом стању, а данас моја
највећа подршка у највећим искушењима која
доноси овај спорт. Мама је мој заштитник.
Б – Бојан, мој отац, моја највећа подршка и увек
ту за мене, без поговора.
В – волео бих да постанем велики пливач.
Г – Горан, мој први и једини тренер са којим сам
почео ову прелепу пливачку причу.
Д – спортска дрскост коју сваки спортиста мора
поседовати, да би био врхунски.
Ђ – Ђуретановић, моје специфично презиме по
којем ме памте. Чак ми је и надимак Ђура.
Е – Европа, па после и свет. Надам се, једног
дана...
Ж – велика жеља је основни предуслов и темељ
за мој (до)садашњи успех.
З – звук воде док пливам и тренирам нема цену.
И – интернационални успех којем тежим како
бих остварио свој сан.
Ј – деда Јоца, мој верни обожавалац, увек
спреман да финансијски помогне кад зашкрипи.
К – карантин, неопходан пре сваког великог
такмичења.
Л – мрзим лаж.
Љ – љубав према пливању је разлог зашто сам
му толико посвећен и љубав према мојим
родитељима. Без њих не би био оно што сам
данас и зато сам им бескрајно захвалан.
М – мешовито је моја омиљена дисциплина.
Н – моја бака Нада, коју редовно малтретирам да
ми спрема и кува храну, која, пре свега, мора да
буде здрава, а без које је немогуће бити успешан
спортиста.
Њ – њушкица моје куце Нале, која ме увек чека
када се вратим са новом медаљом.
О – обичан дан, а и тада мислим на пливање.
П – позитиван притисак који осећам буквално
пре сваког такмичења и који ми даје допунску
снагу и концентрацију да боље испливам трку.
Р – рекорд, за рекорде које редовно рушим.
С – самопоуздање, моја врлина.
Т – трке су део мојих такмичења, моја пасија и
опсесија, увек размишљам о њима и редовно у
глави правим рекапитулацију претходних трка,
и визуелизацију будућих.
Ћ – ћилим. Када пливам осећам се као Аладин
који лети на ћилиму.
У – све већи успеси којима стремим и
због којих мукотрпно радим.
Ф – Мајкл Фелпс, највећи пливач свих времена и
мој идол.
Х – хлор у базену.
Ц – циљеви. Имам их пуно, али на томе
морам да радим, како бих могао да их остварим.
Ч – пре свега бити човек, тако сам васпитаван и
на томе радим сваког дана.
Џ – џивџан на дрвету, тик уз мој прозор. Који ме
буди...
Ш – шкорпија у хороскопу.