Недавно се навршило годину дана од када су уочена оштећења – преименовања српских владара светитеља на фрескама Манастирског храма Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке, познатог и као Манастир Сарандапор (сл. 1а и 1б). 

[caption id="attachment_26852" align="aligncenter" width="696"] Манастир Светог Јоакима Осоговског, изглед са западне стране, фото: Јасмина С. Ћирић[/caption]

Имајући у виду да је реч о несхватљивом фалсификовању и прекрајању историјских података из „горе пустиње Осоговске“ (vÚ strani gœrë poustinë œsogovskiÏe), а пре свега оштећењу културног добра, ово је повод да се још једном подсетимо хронологије живописања, потом и нелегалних измена натписа на фрескама у зони стојећих фигура овог храма. 

Кривопаланачка котлина, или Славиште, налази се у североисточном делу Републике Северне Македоније, у непосредној близини границе са Републиком Србијом на северу и Републиком Бугарском на истоку. Осоговски манастир подигнут је на три километра североисточно од Криве Паланке. Први пут помиње се у XII веку, а обновио га је српски краљ Стефан Урош II Милутин по свим приликама почетком XIV века. Познато је да се, „чинећи велико обећање“, у овом манастиру помолио и Свети краљ Стефан Урош III Дечански са својом властелом 1330. године пре битке код Велбужда.

[caption id="attachment_26858" align="aligncenter" width="960"] Св. Цар Урош и Св. Цар Лазар у походу на Косово, првобитно стање, фото:
Србин инфо[/caption]

Манастир се помиње и у две стихире у минеју за јули–август који се чува у Софијској народној библиотеци. Ипак, данашња два храма у Осоговском манастиру, Светог Јоакима Осоговског и Рођења Богородице, датирају, по свој прилици, с краја XVI столећа. Познато је и да је Богородичину цркву 1683. посетио Арсеније III Чарнојевић, док је за другу, већу цркву познато да је обновљена 1851. године.  Архив манастира је у великој мери девастиран, што је установљено нарочито током 1999. године. Тада се дошло до сазнања да је, упркос уништењу бројних рукописа, сачувана књига везана за градитељске активности из 1850/52. и оригинални рачуни којима се доказује исплата мајстора и зографа Димитрија Андонова Папрадишког (1859–1954). 

[caption id="attachment_26863" align="aligncenter" width="696"] Представе Св. Цара Уроша и Цара Лазара са измењеним натписима:
Св. Цар Владимир Кијевски и Св. Цар Јован Милостиви[/caption]

Опсежна истраживања живописа храма Светог Јоакима Осоговског спровео је Антоније Николовски, када се дошло и до значајних података о обнављању манастира 1847. године од стране градитеља Хаџи Младеновића. Приликом конзерваторских радова изведених 1975. године Николовски је открио на западној фасади (северно и јужно од улаза у цркву) трагове сликарског рукописа другог зографа, можда Николе Михаилова из Крушева, као и то да је осликавање храма изведено 33 године по његовој изградњи. Као што је забележено у натпису изнад западног портала из 1884. године, црква је обновљена за време султана Хамида и за време игумана Кесарија Ристића. На иницијативу игумана Кесарија били су ангажовани зографи из Тресонча: Мирон Илијев, Аврам Дичов и Григорије Петровић. Они су осликали друго кубе на северозападној страни отвореног трема. Тек 1885. године игуман Кесарије Ристић уступио је живописање другом сликару, Димитру Андонову Попрадишком из Велеса. 

[caption id="attachment_26861" align="aligncenter" width="696"] Представе Св. Цара Уроша и Цара Лазара са измењеним натписима:
Св. Цар Владимир Кијевски и Св. Цар Јован Милостиви[/caption]

Након овог периода нема забележених података у вези са живописом у храму. Први следећи податак потиче тек из 1910. године, када је живопис пострадао пошто је велика стена оштетила северну страну храма. Познато је да је Кесарије Ристић, старешина Осоговског манастира, 1912. године издао Канон и Житије Светог Јоакима Осоговског. Тек 1932/33. године тада већ 73-годишњи зограф Димитар Андонов поново је био ангажован од манастирске управе на пословима поправљања оштећења насталих унутар храма. Године 1932, за време игумана Методија Миловановића, у потпуности су завршене поправке оштећеног северног зида. Исте године Димитар Андонов израдио је идејно решење за иконостас. Тада је започео осликавање јужног дела храма, и то у првој зони за осликавање Св. Јоакима и Ане, затим Св. Илариона Мегленског и Св. Гораста. Код прозорских отвора насликао је том приликом представнике бесплотних сила, од којих је сачувана представа Архистратига Михаила. Сачувана је и представа Св. Игњатија, Св. Евдокије и Св. Јована Кукузеља. На истом зиду у зони стојећих фигура насликао је Св. Цара Уроша и Св. Цара Лазара (сл. 2), а у другој зони Св. Наума Охридског, потом Св. Краља Милутина, Св. Стефана Дечанског и просветитеље Св. Методија и Св. Ћирила. Српски светитељи истакнути су, у духу историзма времена, с намером одржања средњовековног наслеђа и његовог континуитета.

[caption id="attachment_26862" align="aligncenter" width="696"] Представе Св. Цара Уроша и Цара Лазара са измењеним натписима:
Св. Цар Владимир Кијевски и Св. Цар Јован Милостиви[/caption]

Приликом обиласка терена 17. новембра 2020. године у својству спољног сарадника Српског културно-информативног центра Спона из Скопља могли смо се, заједно са руководством центра, уверити у присуство приметних оштећења дела фресака из зоне стојећих фигура, где је Андрија Дамјанов приказао српске владаре светитеље.

На фрескама се распознају ликови српских средњовековних владара и архиепископа, врло вероватно приказаних по узору на њихове средњовековне портрете. Препознатљива је њихова одећа, богато украшена златовезом и опточена бисерима. Могуће је препознати и карактеристичне инсигније владара и архиепископа. Уместо првобитних натписа изнад ликова светитеља: Св. Цар Урош, Св. Цар Лазар (десно је и натпис „у походу на Косово“), Св. Краљ Милутин, Св. Стефан Дечански на јужном зиду (насликани 1932. као дар монашког братства Св. Јоакима и Георгија Петрова из села Дурачка Река), те Св. Никодим архиепископ српски и Св. Стефан Првовенчани на северном зиду (насликани 1933. као дар Игњата Манева, фотографа из Криве Паланке, пекарског еснафа из Криве Паланке и трговца Александра Санде Костића из села Калин Камен), констатовани су нови: Св. Цар Владимир Киевски, Св. Цар Јован Милостиви (сл. 3, 3а и 3б), Св. Цар Константин Велики, Св. Нићифор Фока (јужни зид), Св. Константин Кавасила архиепископ охридски и Св. Цар Јустинијан Први (сл. 4 и 4а). Поступак је спроведен нестручно – најпре су одстрањени претходни натписи, потом је невешто у дебљем слоју нанета нова подлога и изведени су натписи који садржински и стилски не кореспондирају с онима у осталим деловима живописа који је извео зограф Папрадишки. 

[caption id="attachment_26860" align="aligncenter" width="696"] Представа Св. Стефана Првовенчаног са измењеним натписом: Св Цар
Јустинијан Први[/caption]

Интервенције су изведене највероватније током 2020. године, по свој прилици самоиницијативно, без дозволе надлежног органа – Управе за заштиту културног наслеђа Министарства културе Републике Северне Македоније. Док су насликане фигуре српских светих владара остале без икаквих накнадних интервенција, оскрнављени су изворни натписи који припадају уметничком раду Димитрија Андонова Папрадишког, који је оставио и натпис о извођењу живописа (сл. 5). На претпоставку да се чин фалсификовања натписа уз представе српских владара и архиепископа од најнепосреднијег значаја за српски културни простор десио у периоду непосредно пре изласка на терен наводи блиставо бела боја нових натписа, која тоналитетом, текстуром и изузетно невештим обликовањем слова одудара од осталих оригиналних натписа исписаних руком зографа Андонова. Важно је напоменути да су биле уочљиве и невешто избељене плаве позадине фресака настале приликом насилног одстрањивања оригиналних натписа уз ликове светитеља. Имајући у виду да су поменути светитељи детаљно описани у историографији а дефакто и у књизи „Десет века Свети Јоаким Осоговски“ аутора Јордана Михајловског, коју су заједнички 2005. године издали Настојателство при Манастирот „Св. Јоаким Осоговски“ и „Македонска ризница“ из Куманова, фалсификовање натписа делује парадоксално утолико пре што се поменута публикација налази у понуди оближње манастирске продавнице.

[caption id="attachment_26854" align="aligncenter" width="696"] Натпис о живописању храма са потписом Димитрија Андонова Папрадишког,
фото: СКИЦ СПОНА[/caption]

Овим непримереним актом скрнављења споменика културе од изузетног значаја свесно је учињено кривично дело оштећење непокретног културног добра, уз истовремено чињење идентитетских измена, кривотворење и фалсификовање суштине помена имена светитеља, као и жеље задужбинара – дародаваца да се те фреске насликају.

С тим у вези Министарству културе Републике Северне Македоније упућен је апел за враћање у првобитно стање дела фресака у Осоговском манастиру (бр. документа: 262/20 од 2.12.2020), а потом и кривична пријава (бр. документа: 265/20 од 2.12.2020). 

[caption id="attachment_26855" align="aligncenter" width="696"] Фреске са натписима враћеним у ,,првобитно“ стање, фото: Слободен печат[/caption]

Правни оквир за покретање кривичне пријаве, као и упућивање апела налази се у бројним члановима Закона о заштити културног наслеђа (Закон за заштита на културното наследство, „Службен весник на РМ“ бр. 20/04; 71/04; 115/07). Овом приликом наводимо само неке: чл. 2, чл. 4 ст. 1 т. 1, члан 5 ст. 1, чл. 7 ст. 1 и 4, чл. 12 ст. 1, чл. 14. Посебно, прекршај је начињен по основу чл. 32 (Културно наслеђе у опасности) ст. 2: Културним наслеђем у опасности у смислу става 1 овог члана сматра се првенствено добро коме прети непосредна и конкретно утврђена (доказана) опасност, због: [...] т. 2.

[caption id="attachment_26853" align="aligncenter" width="696"] Фреске са натписима враћеним у ,,првобитно“ стање, фото: Слободен
печат[/caption]

Озбиљних промена у структури или декорацији [...] 4. Израженог губитка историјске аутентичности; 5. Озбиљног нарушавања њиховог културног значаја; 6. Озбиљних промена из непознатих разлога [...] Истовремено, извршење прекршаја настало је и по чл. 50, ст. 1: Нико не сме оштетити или уништити културно наслеђе, резервисане археолошке зоне и добра под привременом заштитом и ст. 5: Нико не може узурпирати туђе непокретно културно наслеђе или другу непокретност која је заштићена одредбама овог закона.

Дана 7. децембра 2020. године Српском културно-информативном центру Спона достављен је одговор из кабинета председника Републике Северне Македоније (бр. 08-1455/02) којим је саопштено да је апел за враћање фресака из Осоговског храма у првобитно стање прослеђен надлежним институцијама, као и да су надлежне институције упућене у новонасталу ситуацију. 

[caption id="attachment_26857" align="aligncenter" width="696"] Фреске са натписима враћеним у ,,првобитно“ стање, фото: Слободен
печат[/caption]

У одговору министарке за културу Републике Северне Македоније од 10. децембра 2020. године наглашено је да су надлежне институције предузеле неопходне мере те су натписи враћени у првобитно стање „од стране Митрополије кумановско–осоговске“. Закључено је да је Национални конзерваторски центар Републике Северне Македоније констатовао оштећења, као и да је неопходно покренути пројекат за истраживање и конзервацију храма те враћање фресака и боје у првобитно стање. Министарство културе најоштрије је осудило све неовлашћене интервенције у храму, што уистину кореспондира с обавезама надлежних у складу са чл. 102 (Безбедносне мере) ст. 1 т. 1 и 2, чл. 139 (Повратак у претходно стање) ст. 1–3, чл. 172 (Прекршајне одредбе) т. 7 и 16. 

[caption id="attachment_26851" align="alignnone" width="696"] Представа Св. Саве са избрисаним епитетом ,,Српски“, црква Св. Атанасија Александријског, манастир Журче, фото: Јасмина С. Ћирић[/caption]

Иако су натписи уз представе српских владара и архиепископа изненада враћени у „првобитно“ стање (сл. 6 и 6а), истина је да је дошло до тенденциозног оштећења културног наслеђа. Починилац наведених измена натписа уз представе српских светитеља у Осоговском храму до данас је остао непознат јавности. Починиоцу наведеног кривичног дела, који је, узгред, тим чином прекршио више десетина чланова Закона о заштити културног наслеђа Републике Северне Македоније, није изречена казна или друга кривична санкција, иако је наведеним делом јасно пренета порука о измени историјског идентитета Осоговског храма, који је недвосмислено везан за српски културни и духовни простор.

Потврду за то да би се овакви поступци могли поновити налазимо у податку да је и у Манастиру Журче, у Цркви Св. Атанасија Александријског на фресци на јужном луку трема на којој је приказан Св. Сава изгребан део натписа „Српски“. Епитет „Српски“ уз представу Св. Саве могуће је видети на снимку објављеном 2000. године у тексту Цветана Грозданова „Свети Симеон Немања и Св. Сава у сликарској тематици у Македонији”. Приликом прошлогодишње посете поменутом храму установљено је да је изгребани натпис накнадно „поправљен“, тј. премазан танким слојем боје (сл. 7) али да „Српски“ као део натписа никада није накнадно изведен те да није реч о конзерваторско-рестаураторском поступку.                

 Како би се зауставила даља девастација културног наслеђа чији су ктитори били српски владари у средњем веку нужна је сарадња надлежних институција за заштиту споменика културе, као и наставак дијалога епископа у Републици Северној Македонији, с једне стране, и Српске православне цркве с друге. Свеопшти утисак је да се измене натписа на фрескама као и изостанак одговарајућег кривичног санкционисања скрнавитеља фресака могу препознати као једна од бројних последица педесетпетогодишњег црквеног етнофилетистичког раскола „Македонске православне цркве“ која, у потраживању безусловног признања самопроглашеног аутокефалног статуса из политичких разлога, не прихвата у канонско-правном смислу духовни простор Српске православне цркве.

Списак илустративних примера.

Јасмина С. Ћирић
Рад је објављен у "Гласнику"
Друштва конзерватора Србије
бр. 45, Београд 2021, 23-28.