21. август 2010.

Прво представљање поезије Срба из Македоније на Културним свечаностима у Врњачкој Бањи, синоћ је организовано песничким сусретом са Миланком Миловановић Зафировски и Стојаном Арсићем, уз модераторско осликавање Милутина Станчића, у пријатном амбијенту Народне библиотеке „Др Душан Радић".
Захваљујући успостављеној сарадњи са Културно-информативним центром Срба у Македонији „Спона", како је на отварању вечери поезије рекао директор врњачке библиотеке Огњан Топаловић, љубитељи писане речи први пут су овде у прилици да се упознају са делом стваралаштва двају српских песника из непосредног расејања, који пишу на два дијалекта на српском језику, и један од њих, открива петске новине и на македонском језику.
Миланка Миловановић Зафировски, рођена је Крагујевчанка, а Стојан Арсић, Врањанац. Обоје посвећени и до краја верни просветном позиву који их је и везао за Македонију, Миланку у Куманову, а Стојана у Скопљу, међу ретким су песницима који у пишу на матерњем српском језику. Оно што их је заједнички везало и увело у песничко братство јесте непресахла љубав према поезији и неизлечива носталгија за родним крајем у Србији. Захваљујући тим околностима и одредницама, у српској заједници у Македонији изнедрена су два ретка песничка извора чије дело вечерас делимично упознајемо, чији су поетски трептаји чежње за завијачејем своје младости, преточени у стихове који их и сада осликавају и карактеришу, уткани у професионални позив који су изабрали, рекао је модератор на вечери поезије у Врњцима, председник „Споне" Милутин Станчић.
Он је истакао значај књижевног трага који остављају српски писци у расејању, попут наших у Македонији, осликавајући садашњу сурову реалност Срба у овој земљи, где се под неумитним ожиљцима и последицама одужене асимилације утемељене и осмишљене још у периду комунистичког режима бивше заједничке државе све више губи српски језички, културни и духовни идентитет.
У таквим околностима одржавање језичког идентитета ствараштвом на матерњем језику као својеврсним лучоношама сагледава се и увиђа поезијом наших песника попут Миланке Миловановић Зафоровске и Стојана Арсића, рекао је Станчић. Њихове збирке песама, али и жива сусретање са публиком најразличитијих генерација, махом с поводом, у данима значајнијих обележавања годишњица наше историје и на простору Македоније, где готово две трећине више Срба лежи под земљом, страдалих на небројеним бојиштима минулих ратова, него што их данас тамо живи, имају посебан значај и тежину, указао је Станчић.
Миланка Миловановић-Зафировска, рођена је 24. јуна 1939. године у Крагујевцу, где је и завршила Учитељску школу „Милоје Павловић". Као ђак генерације ослобођена је дипломског испита. Те исте 1959. године долази у Куманово и почиње да ради у Основној школи „Вук Караџић", где је провела читав свој радни век од 35 година.
Објавила је две збирке песама: „Свитање сећања" и „Гарави сокак", као и збирку поетских прича – „Укус греха".
Међу песмама које су оставиле посебан утисак код публике у врњачкој библиотеци, поред "Видовдана", јесте и веома надахнуто изречена носталгична поетска слика Миланкиног записа са једног од њених путовања према завичају – „Путнички воз за Сталаћ".

Путнички воз за Сталаћ

Јеси ли путовао путничким возом
обалом Мораве до Сталаћа?
Јеси ли јео са Милутином
из плаве торбе питу од спанаћа?
Јеси ли слушао жвакање сланине
као невешти хор?
Јеси ли срео оног Радишу
што не зна шта значи:
„Ne pas se pënchez au dehors"
Јеси ли видео попа Драгојла
у масној мантији, са тамним крстом
и оног Рашу из Шаторње,
солунца са једним прстом?
Јеси ли видео Панту Сускемана
са целом четом слинавих голаћа?
Јеси ли путовао путничким возом
обалом Мораве до Сталаћа?
Ту сам научила сасвим просто
и сасвим лепо земљаке да волим.
Извади карту за воз до Сталаћа,
Оволико те молим!

Југ као печат судбине уткан је у стваралаштво али и читав живот Стојана Арсића. Један је од ретких писаца који пише и на македонском и српском језику, у шта су се уверили и љубитељи поезије на песничкој вечери у Врњцима.
Његова најновија књига поезије за децу објављена на македонском „Раскрилени пораки" – (Крилате поруке) промовисана је пролетос. Арсић је аутор неколико књига поезије на српском, али и на македонском језику. Свој израз је неговао песмама, углавном за младе, третирајући љубав као тему. То се осликава у његовим песмама из збирки: „Графити исписани по души", „Глас подсвести", „Топлина осоја". Објавио је и збирку за децу „Шарене ноте". Рукопис песама – „Врање у срцу", писана на врањском дијалекту. Збирка садржи 170 песама, и како каже рецензент књиге, Добривоје Стошић, пуних песникове носталгије за родним селом, као и жеље да га сачува од заборава.
Арсић је рођен 24. јула 1952. године у селу Жбевац код Врања. У Скопље је доведен још као двогодишње дете. Већ пуне три деценије у главном граду Македоније, ради као наставник...Како је истако у свом песничком исповедном обраћању на вечери поезије у Врњцима, обогаћен је додатним судбинским „кодом" да „има две домовине Србију и Македонију" и да је у свом стваралаштву то увек неговао и потврђивао на - српском и македонском језику.
У стваралаштву Арсића четири књиге су дечја поезија: Јужни ветрови, Гласно размишљање – на српском, а Шарени ноти и последња збирка - Раскрилени пораки, на македонском језику.
Арсићев поетски трептај из опуса дечје поезије, како на српском тако и македонском језику, делимично је откривен и његовом песмом „Доста је било" коју је казивао и у Врњачкој Бањи.

Доста је било

Доста је било
прича и фарсâ –
данашња деца
нису са Марса!

И деца знају
кад сунце сија,
кад трава расте,
и жито клија.

Знају да јагње
за овцом бекеће,
а јаре сву ноћ
за козом мекеће.

Знају да певац
ујутро пева,
а сури медвад
зими снева.

Знају да лија
коке краде,
а цврчци лети
музику граде.

Знају да звезда
у ноћи блешти,
а да папагај
усамљен крешти.

Знају да вук
завија зими,
да свака ватра
прво задими.

И дете зна
да гавран гракће,
да голуб гуче,
а змија сикће.

Доста је било
прича и фарсâ
данашња деца
нису са Марса!

Сарадња

Прво представљање поезије Срба из Македоније на Врњачким културним свечаностима као плод успостављене сарадње Народне библиотеке „Др Душан Радић" из Врњачке Бање и Културно-информативног центра Срба у Македонији „Спона", на прави начин обавезује на нове заједничке пројекте, размену искустава, књига, књижевних сусрета... истакли су Огњан Топаловић и Милутин Станчић.