04. фебруар 2012.

У културно-информативном центру „Спона“ наставља се циклус књижевних радионица. Потпуно је небитно како ћете именовати ова дружења са књигама и српским ауторима. Оно што је важно је да се представљају аутори које људи познају и чија су дела читали малтене сви јер су ушли у избор школских лектира до аутора који су познати само мањем кругу читалачке публике, - рекла је уводном излагању Лавинија Шувака Хоџић.

Она је потенцирала да се откривају неки нови ракурси гледања на литературу, ауторе и књиге уопште, да посетиоци ових књижевних вечери могу, у живом дијалогу, да размене своја различита гледишта, размишљања и индивидуалне доживљаје у примању одређеног дела. Као перле које се нижу на новом ђердану, тако се полако нижу и ове књижевне вечери. Иницијатор и организатор ових сусрета и вечери, од прве вечери па до данас, је директор Споне, господин Милутин Станчић, који ми је и дао задужење да започнем ово књижевно вече у оквиру јануарске радионице. Као и до сада до краја ове године обрађиваће се аутори који су познати широј читалачкој публици, и аутори са којима можемо по први пут да се сретнемо, сликовита је била у уводном излагању Шувака Хоџић, један од модератора вечери.

Овај пут, представљен је аутор Немања Митровић са својим кратким причама које су одавно преведене и објављене на македонски језик. Књигу „Соништа и денови“, избор прича који је направљен од књига „У знаку рибе“ и „Приче за очи“ објавила је издавачка кућа „Темплум“ (1994).

Лавинија је нагласила да читатељи морају да исказују своја аутентична доживљавања. Свако има право да да своје мишљење ако му се допало нешто код неког аутора и шта му се конкретно допало, а и обрнуто, може да да и неку негативну критику.

Драгана Евтимовска је представила биографију аутора. Немања Митровић живи на релацији Амстредам-Београд. Објавио је преко десет књига кратких прича и збирки поезије. Бави се и сликарством. Често излаже своје слике. Драгана је посетиоцима испричала свој случајни сусрет са аутором у Београду, на Скадарлији. Немања је иамо своју изложбу на Скадарлији, а Драгана се случајно или не, нашла управо тамо. Аутор је поклонио Драгани више књига и фотокопија његових прича. Истакла је да је ово дело повезана проза са поезијом, да су ту ствари као стихови и приче. Делове из књиге је ишчитавала, истакавши озбиљну примедбу на лектури књиге.

Немања Митровић је аутор који пише поезију у прози. Са својим поетски посебним текстовима Немања је замислио књижевне критичаре: дал се ради о поезији, песме писане у прози или један специфични облик прозе. Снови и стварност, оно што је јаве се непрестано мешају у његовој литератури, закључено је на радионици у Спони.

Лавинија Шувака Хоџић је рекла да јој се овај стил писања не допада јер нема нарације , нема ликова, нема динамике у делу. Истакавши да су јој ближе књиге где се нешто опипљиво дешава ликовима у разговорима, и можда би јој се више допала књига уколико би била у оригиналном издању.

Оба модератора имали су сличан доживљај и мишљење у вези Немањиних прича. Лавинија је напоменула да аутори као Немања, који не негују наративни ток, већ у својим причама дају већи значај ритмичких и мелодијских функција језика, где језик није у функцији приче већ сам себе показује, нису блиски њеном читалачком сензибилитету. Допадају и блиски су јој само појединачни пасуси, одлично отелотворених мисли у неким реченицама, само фрагменти, са својим брилијантним деловима, али не и као књижевна целина. Сиљановски каже, да се он не слаже са Лавинијом и њему се баш допадају овакав стил писања и оваква дела, да њему не треба увек та динамика у књизи, дешавања, ликови итд.

Драгана је говорила о значењу снова, и одразу његових снова у неговим причама, али и о сновима уопште, цитирајући дефиницију снова по Фројду, али и оно што снови јесу за самог аутора. Како пише (каже) Немања: „Сан не престаје ни кад сам будан, већ га само дневна светлост засени, исто као што светлост од заборављене свеће бледи на сунцу“. Заједнички је био избор модератора за читање прича. То су „Пресвлачење глобуса“ и „Хара“.

У дискусију су се укључили и Слободан Беличански, који је напоменуо да је и сам склон причама који имају наративни ток, можда је то наша заоставштина још од времена кад смо читали бајке и приче за децу, та потреба да текст има нарацију, али да то истовремено не значи неприхватање оваквих аутора. Понекад је довољно само извадити књигу и прочитати један мали део. Као што то Слободан често ради са књигама од Чехова.

Дејан Сиљановски је рекао да је Немања међу његовим омиљеним ауторима. „Не могу ничега да се сетим нити да препричам нешто од његових прича, ал то и није важно. Чему то? Уживао сам читајући га. Мајстор у језику и играма са језиком, са свим могућностима које језик пружа“. По његовом мишљењу, без икакве дилеме, држећи чврсти став, на питање ко је нови Данило Киш, не Давид Албахари или Милорад Павић? Не, то је Немања Митровић. Уколико би неко правио лексикон снова у литератури, Митровић би свакако заузео величанствено место. Одмах поред великих, светских књижевних имена.