14. март.2010.

Најављено оснивање такозване Хрватске православне цркве (ХВП) у Задру изазвало узнемиреност код свештенстава и православних Срба. Из Епархије далматинске СПЦ се изражава нада да то удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске, неће бити регистровано.

Информативна служба епархије далматинске саопштила је да је вест да је у Задру најављено оснивање такозване ХПЦ изазвала узнемиреност код свештенства и православних Срба у Хрватској.

Епархија далматинска апеловала је на "органе правне државе и надлежна министарства Хрватске, да заштите објекте и имовину Српске православне цркве, као и наше вернике од евентуалног узнемиравања и напада, што су неки од челника овога фантомскога удружења најавили".

Заједница која окупља нешто више од 400 верника и која се назива ХПЦ представљана је јуче у Задру, а према речима њених представника, циљ је оживљање рада ХПЦ из времена Другог светског рата, као и окупљање православних верника који не желе да се поистовећују са Србима.

Самозвани клирик Јелисеј Лалатовић, као један од иницијатора, оценио је да ће хрватска држава и јавност обнављање ХПЦ доживети као духовну потребу једног дела становништва и у њој спознати "фактор мира".

Епархија далматинска се искрено нада да "ово удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске, због свог отворено милитантног и проусташког карактера, неће моћи да буде регистровано у надлежним институцијама данашње Хрватске, која се налази пред вратима уласка у Европску унију", стоји у саопштењу.

Како је наведено, ХПЦ је формирана 1942. у време фашистичког и усташког режима Анте Павелића у Независној држави Хрватској (НДХ), квислиншкој творевини нацистишких и фашистичких окупатора бивше Југославије током Другог светског рата.

"Тадашњи Павелићев режим извршио је геноцид над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ, а циљ фантомске ХПЦ је био да уништи сваки траг постојања православља и православних Срба на овим просторима", навела је епархија далматинска.

ХПЦ је у НДХ основана после првог таласа геноцида и покатоличавања Срба на подручју НДХ како би се на нешто суптилнији начин уништио њихов идентитет као Срба и верника СПЦ. На њено чело доведен је руски свештеник Гермоген кога су партизани након ослобођења 1945. осудили на смрт, а сама ХПЦ је укинута.

На територији НДХ је, сходно подацима из последњег пописа у Краљевини Југославији у из 1931, било 2,1 милион или више од 30 одсто Срба. Између 1941. и 1945. у концентрационим логорима усташке власти НДХ више стотина хиљада Срба је изгубило живот.

Епархија далматинска је подсетила да СПЦ и српски народ постоје већ вековима на просторима Далмације, што најбоље потврђују и сведоче њене парохијске цркве и манастири, који су у највећем броју подигнути од 13. до 15. века и представљају значајну културну баштину, која је под заштитом надлежних институција хрватске државе.

"Већ приликом објављивања сајта и програма удружења у формирању 'Хрватске православне заједнице' постало је извесно да се ово удружење поистовећује и органски повезује са усташким режимом из времена Анте Павелића и ХПЦ", додаје се у саопштењу.

"Они су, као једна неодвојива целина, имали геноцидни програм уништења и истребљења свих нехрвата у време злочиначке НДХ, па," указује се даље у саопштењу," формирање тог удружења јасно изазива људску стрепњу пред могућношћу поновног остварења њиховог програма".

"Иза њега су у време Другог светског рата остали безбројни логори, стратишта и јаме од којих је свакако најзлогласнији и највећи логор истребљења - Јасеновац", навела је епархија далматинска.
Прво усташка емиграција, а онда и екстремна десница у Хрватској од 1990. заговарају формирање ХПЦ и укидање СПЦ користећи се аргументацијом да у Хрватској нема Срба, већ хрватских православаца који заправо нису Срби него Власи.

Хрватска држава, која признаје канонски непризнату Македонску православну цркву и самозвану Црногорску православну цркву, приликом пописа становништва 2001. толерисала је, а поједини анкетари чак и наводили, национално изјашњавање као - православац. Такви нису уврштени у попис Срба у Хрватској и немају никаква колективна права.

Најављено оснивање тзв. ХПЦ не треба и не може да изазове црквену забринутост јер долазак на листу православних цркава има свој одређени редослед и канонски поступак, изјавио је данас у Београду професор Православног богословског факултета у пензији Димитрије Калезић.

Коментаришући појаву самозваног основача тзв. ХПЦ рашчињеног монаха Лалатовића, професор Калезић је рекао да власти у Загребу имају могућност да ове особе региструје као групу грађана, а „то никако не додирује учење цркве“.

„Да би се једна црква осамосталила она треба да се одвоји од цркве која је канонски самостална и исправна и да тој мајци цркви изнесе своје разлоге за одвајање“, онјаснио је калезић и додао да то подразумева да ћерка црква има најмање три епископа, свештенство, вернике и територију.

За оснивање православне хришћанске цркве, указује Калезић,  потребан је много шири законски и канонски контекст, а прву одлуку свакако доноси мајка црква која потом обавештава остале аутокефалне цркве и наравно Цариградску васељенску патријаршију.

Што се тиче поменутог монаха Јелисеја који позива на континуитет са ХПЦ из квинслишке творевине НДХ било би боље, рекао је Калезић, да то и не помиње, јер је та црква основана антиканонским актом усташког поглавника Анте Павелића.

У овом случају то личи на оснивање канонски непризнате ЦПЦ и далеко је чак и од случаја МПЦ која је пример раскола од СПЦ, али која, такође, није добила сагласност осталих православних цркава и Цариградске патријаршије.