Институт за српску културу Приштина–Лепосавић и Академија за националну безбедност из Београда организовали су вишедневни тематски научни скуп под називом „Ми и други кроз визуру Косова и Метохије”, којем је присуствовао велики број гостију и научника из земље и иностранства. У Дому културе у Рашкој је започео пленарним заседањем на којем су се окупљенима изнели своје радове гости из Русије и домаћи стручњаци.
„Изузетно нам је важно што су дошли управо сада када се српски народ на Косову и Метохији налази у тешкој ситуацији. Наша два института имају заједнички циљ, а то је да се сачувају баштина, идентитет и културни обрасци српског народа, ма где да се он налази, као и успостављање сарадње са суседним земљама. За нас је значајна сарадња са Српским институтом из Будимпеште јер је то подстрек за овдашње српско становништво које осећа да има подршку, а с друге стране, позиција Срба у Мађарској кроз историју показује да су се они мудро адаптирали на политичке прилике, успостављајући комуникацију и сарадњу. То искуство се може применити и на ове услове”, рекао је др Драган Танчић, директор Института за српску културу Приштина–Лепосавић.
Према речима академика др Драгана Симеуновића, директора Академије за националну безбедност из Београда, организовањем оваквих скупова институт је оправдао своје постојање пошто омогућава Србима из различитих региона да се окупе, изнесу ставове и специфичности свога живота и односа са другим етничким групама у чијем су окриљу. „Постоји и научна димензија која је јако битна, јер све што осећамо и изговарамо мора добити своје обличје у научном погледу дефинисањем одређених ситуација, појмова, и нарочито, путева даљег развоја српског народа који се мора одвијати кроз интензивну сарадњу делова српског народа, од севера до југа региона”, рекао је др Симеуновић.
Представници Срба из Мађарске Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, Борислав Рус, председник Самоуправе Срба у Будимпешти и некадашњи културни атеше Мађарске у Београду, Золтан Бада, сарадник Српског института и Миленко Радић, новинар, имали су прилику да се обрате учесницима научног скупа, као и да промовишу „Српски календар” и друга издања Српског института. Срби из Мађарске обишли су најзначајније споменике српске културе и манастире у покрајини. Посетили су Пећку патријаршију, а у дворишту светиње још је жив дуд, одакле је, по предању, Арсеније Чарнојевић повео Србе, међу њима и претке садашњих посетилаца, у Велику сеобу. Такође, посетили су и Високе Дечане, Призрен и Манастир Светих архангела, као и манастир Грачаницу. У Дому културе у Грачаници са домаћинима су разменили издања својих књига.
„Знамо да без стваралаштва ниједна култура не може да опстане, модел који је присутан понегде у гастарбајтерским срединама, да се увозе конзерве српске културе за пасивну публику, апсолутно је недовољан. Култура у већинској средини може да опстане искључиво кроз стваралаштво: књижевно, ликовно, научно. Историја нас учи да за опстанак имају шансу они који се прилагођавају и у дијалогу су са другим културама и народима не одричући се од свога, већ интегришући од другог оно што може да буде о користи за даљи развој сопствене културе. Без тог дијалога, без контаката, тешко бисмо напредовали. Ми смо се демографски истањили, али смо опстали, обрађујемо своје наслеђе и то може да буде пример и у другим мањим српским заједницама, али и да представља и подстицај и матици да брине о свом идентитету”, каже Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти сумирајући вишедневну посету Косову и Метохији.
ПОЛИТИКА
