Готово свака пета особа у Србији, односно 1.277.396 наших суграђана има високо или више образовање, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, изведени из последњег пописа становништва. Средњу школу завршило је 53,1 одсто становништва старости 15 и више година, осмогодишње образовање има 17,8 одсто становника, док је 6,3 одсто становника без школе или је завршило мање од осам разреда основне школе.

Родно осетљива статистика сведочи да је већи број жена (24,03 одсто) него мушкараца (20,73 одсто) стекао више или високо образовање, а највећи удео особа са вишим и високим образовањем забележен је у београдским градским општинама Врачар (61,8 одсто), Нови Београд (50,4 процената), Савски венац (53,7 одсто) и Стари град (59 процената), док је најмањи удео лица са вишим и високим образовањем у општинама Мало Црниће (5,6 одсто), Жабари (6,1 одсто) и Гаџин Хан (6,6 одсто).

Стручњаци РЗС-а сведоче да је у односу на последњи попис становништва 2011. године значајно повећан удео лица са вишим и високим образовањем – са 16,24 одсто на 22,44 процената, као и удео лица са средњим образовањем – са 48,93 одсто на 53,08 процената, док је забележено смањење удела лица без школске спреме и са непотпуним основним образовањем – са 13,68 процената на свега 6,28 одсто. Према резултатима последњег пописа становништва, мање од 38.000 особа у Србији старијих од десет година је неписмено, а неписмених жена је далеко више него неписмених мушкараца – удео жена у укупном броју неписмених износи 71 одсто.

Више од половине неписмених има 65 и више година, а највећи удео неписмених у становништву живи у Бујановцу (3,6 одсто), Петровцу на Млави и Новој Црњи (по 2,7 одсто), Бојнику (2,6 одсто) и Пландишту (2,3 одсто). У периоду између два последња пописа удео неписмених лица у становништву старијих од десет година смањен је са 1,96 одсто, колико их је било на попису становништва 2011. године, на 0,63 одсто. Како истичу у нашој националној статистичкој установи, писменим се сматра свако лице од 10 и више година које је завршило најмање четири разреда основне школе, као и свако лице које похађа школу у време спровођења пописа. Питање о писмености постављано је само особама старијих од десет година која нису похађала школу или су завршила три разреда основне школе и нису наставила даље школовање.

Према резултатима последњег пописа становништва, око 46 одсто становника старости 15 и више година може се сматрати компјутерски писменим, што значи да умеју да обављају три основне активности на рачунару – компјутеру, таблету или мобилном телефону. Око трећине становника само делимично познаје рад на рачунару, односно најчешће зна да пронађу информације на интернету или уме да користи неку од апликација за електронску комуникацију, док се 24 одсто становништва сматра компјутерски неписменима јер не умеју да обављају ниједну од наведених активности.

Посматрано по општинама, највећи удео компјутерски писмених лица забележен је у централним градским општинама Београда – Врачару (76,9 одсто), Старом граду (73,7 процената), Новом Београду (70,9 одсто), Савском венцу (69,9 одсто), Звездари (67,6 процената), Вождовцу (65,4 одсто), Чукарици (62,6 одсто), Раковици (61,2 одсто), Палилули (57,7 одсто и Земуну (57,4 одсто, у Новом Саду (62,8 одсто) и у Нишу (55,9 одсто). Најмањи удео компјутерски писмених је у општинама Гаџин Хан (18,7 одсто) и Мало Црниће (19,4 одсто).

Између два пописа становништва, удео компјутерски писмених лица у укупном становништву старости 15 и више година порастао је са 34,21 одсто на 45,73 процента. Како објашњавају у Републичком заводу за статистику, компјутерска писменост дефинисана је као способност лица да користи основне рачунарске апликације у извршењу свакодневних задатака (на послу, у школи или код куће).

У Републичком заводу за статистику подсећају да је на попису становништва 1866. године, у Кнежевини Србији било више од 93 одсто неписмених међу становницима Србије, док је на попису 1931. године, број неписмених у укупном становништву износио 48 одсто.