Оче­ки­ва­но тра­ја­ње жи­во­та у Ср­би­ји је чак де­сет го­ди­на кра­ће у од­но­су на раз­ви­је­не зе­мље, а на­ша др­жа­ва спа­да у де­сет нај­ста­ри­јих др­жа­ва на пла­не­ти, ка­зао је ју­че др Иван Ма­рин­ко­вић, ви­ши на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та дру­штве­них на­у­ка, го­во­ре­ћи о де­мо­граф­ским про­бле­ми­ма у на­шој зе­мљи. Иако је про­сеч­на ста­рост ста­нов­ни­штва слич­на као у Евро­пи, код нас је на­ру­ше­на ста­ро­сна струк­ту­ра – удео же­на у фер­тил­ном пе­ри­о­ду (од 15 до 49 го­ди­на) сма­њен је чак за 400.000 у по­след­њих два­де­сет го­ди­на.

„То зна­чи да ми, јед­но­став­но ре­че­но, не­ма­мо по­пу­ла­ци­ју ко­ја би мо­гла да „из­не­се” де­мо­граф­ски пре­по­род на­ци­је – чак и да сва­ка же­на у Ср­би­ји ро­ди до­во­љан број де­це нео­п­хо­дан за про­сту ре­про­дук­ци­ју ста­нов­ни­штва, што је и те­о­рет­ски и прак­тич­но не­мо­гу­ће. Осим то­га, број­ке го­во­ре да же­не на Бал­ка­ну, од­но­сно у Ср­би­ји и Ма­ке­до­ни­ји жи­ве нај­кра­ће у Евро­пи, а му­шкар­ци у ста­ро­сној до­би од 50 до 64 го­ди­не има­ју ви­ше сто­пе смрт­но­сти не­го му­шкар­ци у Швед­ској пре 60 го­ди­на”, упо­зо­рио је Ма­рин­ко­вић на ју­че­ра­шњој кон­фе­рен­ци­ји под на­зи­вом „Де­мо­граф­ски иза­зо­ви у Ср­би­ји и на про­сто­ру отво­ре­ног Бал­ка­на”, ко­ју је ор­га­ни­зо­ва­ло удру­же­ње „Ма­ме су за­кон”.

Др Пре­драг Ва­сић, ван­ред­ни про­фе­сор Ге­о­граф­ског фа­кул­те­та, на­вео је да де­мо­граф­ски пеј­заж Ср­би­је ка­рак­те­ри­ше чи­ње­ни­ца да чак 40 од­сто ста­нов­ни­штва жи­ви на пет про­це­на­та те­ри­то­ри­је – углав­ном у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­ду, а не­што ма­ње у Ни­шу и Кра­гу­јев­цу и ис­та­као да ће се ин­тер­не ми­гра­ци­је ка ве­ћим гра­до­ви­ма и де­по­пу­ла­ци­ја ма­њих гра­до­ва и на­се­ља на­ста­ви­ти и у бу­дућ­но­сти.

Кон­фе­рен­ци­ју је ју­че отво­ри­ла про­фе­сор др Да­ри­ја Ки­сић Те­пав­че­вић, ми­ни­стар­ка за бри­гу о по­ро­ди­ци и де­мо­гра­фи­ју.

„Сва­ке го­ди­не у Ср­би­ји ви­ше љу­ди умре не­го што се ро­ди, због че­га се де­мо­гра­фи­ја већ ду­же вре­ме на­ла­зи у фо­ку­су ра­да Вла­де Ср­би­је. За­хва­љу­ју­ћи из­ме­на­ма За­ко­на о фи­нан­сиј­ској по­мо­ћи по­ро­ди­ца­ма са де­цом, ни­ка­да ни­су би­ла ве­ћа ма­те­ри­јал­на да­ва­ња по­ро­ди­ца­ма са де­цом – 2012. го­ди­не та по­моћ је из­но­си­ла око 31.000 ди­на­ра, да би ове го­ди­не ро­ди­те­љи за пр­во де­те до­би­ли чак 360.000 ди­на­ра. Иако су на­кна­де за сва­ко ро­ђе­но де­те зна­чај­но ве­ће не­го што су би­ле пре де­сет го­ди­на, ми смо све­сни да ефек­ти фи­нан­сиј­ске по­мо­ћи не мо­гу да се ви­де од­мах и да је за про­сту об­но­ву ста­нов­ни­штва нео­п­ход­но да сва­ки пар има дво­је де­це. Ме­ђу­тим, дра­го нам је да је за­у­ста­вљен тренд па­да сто­пе фер­ти­ли­те­та и да је про­шле го­ди­не уочен по­раст бро­ја пр­во­ро­ђе­них бе­ба, али и по­раст бро­ја тре­ће­ро­ђе­них бе­ба код ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них же­на, што го­во­ри у при­лог те­зи да све ве­ћи број же­на успе­ва да ускла­ди по­сао и ка­ри­је­ру. Ка­да пи­та­мо па­ро­ве ко им је дао нај­ве­ћу по­др­шку при­ли­ком ро­ђе­ња пр­вог де­те­та, нај­че­шће ка­жу – ба­ке и де­ке, али ка­да им по­ста­ви­мо пи­та­ње ко им је нај­ви­ше по­мо­гао при­ли­ком ро­ђе­ња тре­ћег де­те­та, обич­но ка­жу – др­жа­ва”, ис­та­кла је Ки­сић Те­пав­че­вић.  

Она је ис­та­кла да је у са­рад­њи са ци­вил­ним сек­то­ром ура­ђе­на из­ме­на за­ко­на за­хва­љу­ју­ћи ко­јом је омо­гу­ће­но же­на­ма пред­у­зет­ни­ца­ма да оду на две го­ди­не по­ро­диљ­ског од­су­ства на­кон ро­ђе­ња тре­ћег де­те­та. А њи­хо­вим су­пру­жни­ци­ма та­ко­ђе је омо­гу­ће­но да узму од­су­ство због не­ге де­те­та на­кон на­вр­ше­ног тре­ћег ме­се­ца жи­во­та бе­бе, чи­ме је ова ка­те­го­ри­ја же­на из­јед­на­че­на са свим оста­лим труд­ни­ца­ма и по­ро­ди­ља­ма у Ср­би­ји. Она је из­ра­зи­ла на­ду да ће у ман­да­ту сле­де­ће вла­де би­ти усво­је­не из­ме­не за­ко­на ко­је омо­гу­ћа­ва­ју пред­у­зет­ни­ца­ма да до­би­ја­ју сто од­сто на­кна­де то­ком це­лог труд­нич­ког од­су­ства, а да им по­сао исто­вре­ме­но оста­не ак­ти­ван.

На­во­де­ћи про­на­та­ли­тет­не ме­ре вла­де, она је под­се­ти­ла да је до са­да 513 мај­ки до­би­ло суб­вен­ци­је при­ли­ком ку­по­ви­не пр­вог ста­на, гра­ни­ца за ван­те­ле­сну оплод­њу о тро­шку др­жа­ве по­ме­ре­на је са 43 на 45 го­ди­на, а мно­ге ло­кал­не са­мо­у­пра­ве по­ма­жу же­на­ма ста­ри­јим од 45 го­ди­на да до­ђу до же­ље­ног де­те­та. До са­да се пре­ко 1.500 же­на при­ја­ви­ло за ван­те­ле­сну оплод­њу са до­ни­ра­ним ре­про­дук­тив­ним ма­те­ри­ја­лом о др­жав­ном тро­шку у 15 при­ват­них и се­дам др­жав­них здрав­стве­них уста­но­ва. Број­ке та­ко­ђе го­во­ре да је до са­да ура­ђе­но 130 по­сту­па­ка са до­ни­ра­ним јај­ним ће­ли­ја­ма и 209 по­сту­па­ка са до­ни­ра­ним спер­ма­то­зо­и­ди­ма, а по­твр­ђе­но је 59 труд­но­ћа.

ПОЛИТИКА