25. октобар 2010.

Српска кандидатура прослеђена Европској комисији на израду мишљења, пошто је одблокран захтев Србије за пуноправно чланство у Европској унији. Пуна сарадња са Хашким трибуналом и даље главни услов за Србију. Будућност Западног Балкана у ЕУ, потврдио Савет министара.

Шефови дипломатија Европске уније одлучили су у Луксембургу да Европској комисији проследе захтев Србије за чланство у Унији.

У закључима Савета Европске уније за опште послове, усвојеним на данашњем састанку, наводи се да је Савет одлучио да покрене процедуру на основу Члана 49 Споразума о Европској унији и позвао Комисију да да своје мишљење о српској кандидатури.

У закључцима се истиче да се од Србије очекује пуна сарадња са Хашким трибуналом.

Уз подсећање да је кандидатуру предао председник Србије Борис Тадић 22. децембра прошле године, министри истичу да ће током сваке наредне фазе српског пута ка чланству у ЕУ, бити надгледана сарадња Србије с Трибуналом и да ће даљи кораци бити пропраћени једногласном сагласношћу Савета министара о пуној сарадњи са овим судом.

Истиче се такође да ће Савет пажљиво пратити извештаје Хашког тужилаштва о напретку Србије на том плану.

У закључцима се такође подсећа да је услов пуне сарадње Србије с Трибуналом садржан у Споразуму о стабилизацији и придруживању и Прелазном трговинском споразуму и наглашава да је то кључни услов за чланство у ЕУ.

Савет је у том смислу позвао Србију да спроведе препоруке Хашког тужилаштва из извештаја Савету безбедности УН, од јуна 2010. године, у којима се Србија позива да пружи подршку у суђењима која се тренутно одвијају у Међународном кривичном суду за бившу Југославију и хапшењу два преостала бегунца, Ратка Младића и Горана Хаџића, "што би били најуверљивији доказ сарадње са тим судом".

Будућност Западног Балкана у ЕУ

На основу испољеног консензуса о даљем проширењу ЕУ, који је исказан у закључцима Европске комисије од 14. и 15. децембра 2006, Савет је потврдио да је будућност Западног Балкана у Европској унији и истакао да напредак сваке земље, појединачно зависи од индивидуалних напора да се испуне Копенхашки критеријуми и услови из ССП.

Савет је даље закључио да је од кључног значаја конструктиван однос према регионалној сарадњи.

У закључцима се Савет залаже за дијалог Београда и Приштине уз посредство ЕУ и високог представника за спољну политику и безбедност и поздравља резолуцију СБ УН, усвојену 9. септембра ове године, као фактор мира, безбедности и стабилности.

Шеф белгијске дипломатије Стевен Ванакере изјавио је да је Србији, одлуком да њена кандидатура буде прослеђена на анализу Европској комисији, послат веома позитиван сигнал, који представља награду за конструктиван став Београда испољен последњих месеци.

"Недавни позитивни кораци, конструктиван став Владе Србије по питању регионалне сарадње не могу проћи ненаграђено и мора се послати јасна позитивна порука", рекао је Ванакере.

Данашњи споразум, међутим, не треба да баци у заборав очекивања ЕУ и међународне заједнице о неопходности сарадње са Хагом, која остаје веома важан услов за све даље кораке у европским интеграцијама Србије, рекао је Ванакере.

На питање како је решена уздржаност Холандије по том питању, Ванакере је рекао да се такви проблеми решавају разговором и узимањем у обзир свачијег мишљења.

Мишљење о кандидатури после јуна 2011.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, који предводи делегацију Србије у Луксембургу, најавио је да ће Комисија мишљење о кандидатури донети у другој половини 2011. године и изразио задовољство данашњом одлуком.

"Циљ Србије није само да размишља о добијању статуса кандидата, него и могућности да непосредно, после добијања тог статуса, отворимо преговоре за улазак у ЕУ", истакао је Ђелић у Луксембургу.

Како Танјуг сазнаје, у закључцима Савета наводи се да је договор постигнут у петак, после прилично дугих и нимало лаких разговора међу земљама чланицама и под условом да сарадња Србије буде "пажљиво надзирана" и да се Србија позива да поштује своје обавезе у вези са сарадњом са Хашким трибуналом.

Агенција Танјуг јавља да је до одлуке дошло пошто је извршен притисак на Холандију која је остала усамљена у ставу да се супростави том кораку ЕУ, имајући у виду да Србија, према оцени Хашког трибунала, није довољно сарађивала са тим судом.

Водеће земља ЕУ: Немачка, Француска и Велика Британија инсистирале су да се одлука за Србију донесе без одлагања.

Даља процедура пред Европском комисијом

Европска комисија, када јој Савет министара Европске уније проследи захтев за чланство државе-апликанта, треба да процени припремљеност земље за отварање процеса приступања, наводи се на сајту Канцеларије Владе Србије за европске интеграције.

Процена се ради на основу Упитника који представља званични инструмент којим се процењује припремљеност, а позитивно мишљење Европске комисије отвара могућност стицања статуса кадидата.

Број питања у Упитнику разликује се у сваком појединачном случају и зависи од карактеристика заинтересованих држава потенцијалних кандидата.

На основу добијених одговора државе-апликанта израђује се Мишљење Европске комисије о томе да ли је земља спремна за статус кандидата и да ли је земља спремна за следећу фазу - дефинисање оквирног датума за преговоре о приступању, о чему консензусом одлучују државе чланице ЕУ.

Одговори треба да пруже прецизне податке о земљи, од поштовања политичких и економских критеријума, до степена усаглашености законодавства са прописима ЕУ.

Јеремић: Сарадња са Хагом остаје услов

Гостујући у Дневнику РТС-а, шеф српске дипломатије Вук Јеремић рекао је, уочи састанка, да нема сумње да ће сарадња са Хагом остати услов, али у оној форми у којој је то било и до сада.

"Не видим прилику за пооштравање условљавања", истакао је Јеремић.

"Следећи корак, у случају да све иде по плану, јесте стицање статуса кандидата за чланство у 2011. години", рекао је Јеремић и додао да онда следи период великих реформи.