30. октобар 2016.

На обележавању 70 година од досељавања Македонаца у Војводину, председник Србије Томислав Николић изјавио је да македонска национална мањина у Србији има пуну подршку у остваривању својих права и очувању културног и националног идентитета.

Председник Николић је на свечаној академији у Центру за културу у Панчеву, којој је присуствовао и македонски председник Ђорђе Иванов, казао да Србија негује и чува пријатељске односе са том земљом, додајући да македонска национална мањина представља карику која учвршћује те односе и да је са националном мањином Срба у Македонији заједнички именитељ две државе.

"Србија ће и даље подржавати процесе враћања појединачне и колективне свести о значају очувања националног, културног, историјског идентитета македонске мањине на нашим просторима", рекао је Николић.

Према његовим речима, како преносе Танјуг и РТС, интегрисани у друштвене процесе, локалне и покрајинске и државне институције, припадници македонске мањине дају значајан допринос развоју Србије и својом јединственом културом обогаћују укупан културни и национални простор.

"Ово је ваш дом, ваша кућа, ваша држава. Негујте своју специфичност, негујте везе са земљом својих предака, чувајте свој културни идентитет, јер је драгоцен и добродошао као још једна лепа и важна карика снаге Србије", поручио је Николић.

Он је истакао да је Србија као самостална држава омогућила далеко већа права својим грађанима - припадницима националних мањина, од оних који у свом законодавству имају друге државе Европи.

Као пример, председник Николић је навео да је, поред српског, македонски језик званични службени језик у местима Јабука, Панчево, Дужине, Пландиште, што је шеф македонске државе поздравио, али и додао да македонски језик треба да буде изучаван и у другим основним школама, где Македонци живе у знатном броју.

Иванов је рекао да је неопходно и реализовање емисије на македонском језику на програмима државне радиотелевизије и сва права које имају Срби у Македонији, у складу са билатералним споразумом о заштити Македонаца у Србији и Срба у Македонији.

Он је пренео да је са Николићем отворено разговарао и да му је изнео легитмна очекивања Македонаца у Србији која се односе на изучавање македонског језика, већу заступљеност у јавном, политичком и друштвеном живиоту.

Иванов очекује да државни, покрајински и локални органи Србије изађу у сусрет тим захтевима, јер је то, тврди, улагање у пријатљество два народа и двеју држава.

"Иако са Србијом имамо неколико различитих позиција по неким отвореним питањима, то нас не спречава да остварујемо максималну сарадњу у свим областима од узајамног интереса", рекао је Иванов који је приметио да на Балкану има све више ретроградних процеса и да се заоштрава реторика међу државама.

Он је истакао да је Македонија позната по свом демократском моделу интеграције без асимилације и поштовања сваке заједнице, укључујући српску, истакавши да га радује што налази сличан однос Србије према македонској заједници.

"То је позитиван пример који треба да прате и други суседи и искрено се надам да ћемо оваквим позитивним темпом наставити у будућности", рекао је Иванов.

Двојица председника посадила су дрво пријатељства у централном парку испред зграде Градске управе у Панчеву.

Организовано насељавање Македонаца у Војводину почело је 1946. године. Породица Цетка Целеског из Јабуке једна је од две хиљаде која је после Другог светског рата започела нов живот. Имао је пет година када је са родитељима и старијим братом стигао у ово банатско село.

"Овде смо дочекани од Одбора који је формиран после рата. Добили смо храну, смештај и све што нам је требало за почетак новог живота, а касније смо се скућили и убрзо почели и да радимо. Морам да истакнем велику помоћ мештана", рекао је Цетко Целески из Јабуке.

У потрази за плодном земљом највећи број Македонаца је после Другог светског рата организовано населио јужни Банат, јер су овде у време војног службовања већ окусили плодове највеће житнице тадашње Југославије.

Председник општине Македонски Брод и Месне заједнице "Јабука" потписали су повељу о братимљењу, јер се највише људи из овог македноског места код Прилепа после Другог светског рата преселило у ово село код Панчева.

"Ово је могућност наших исељеника да се сретну са својим сународницима, рођацима и пријатељима и да обнове привредну, спортску и културну сарадњу", истакао је Милосим Војнески, председник општине Македонски Брод.

Слободан Илић, председник Месне заједнице "Јабука" је рекао да ће ускоро организовати и ђачке посете.

"Продубићемо сарадњу школских установа, али и неких предузећа, а не би било лоше да као круна свега дође и неки нови брак", напоменуо је Илић.

Формиран пословни форум Србија 'Македонија

Отварајући пословни форум Србија-Македонија председник Ппривредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж истакао је захвалност председницима Србије и Македоније, Томиславу Николићу и Ђорђу Иванову на препознавању и подржавању иницијативе да се унапреди економска сарадња две земље и да се заједничким наступима дође до конкурентније понуде на страним тржиштима.

„Наше привреде су комплементарне па зато ми морамо да стварамо заједно и оснивамо заједничке компаније како бисмо били много успешнији на страним тржиштима“, рекао је Чадеж и нагласио да је права вредност данашњег скупа више од 150 Б2Б разговора у којима ће представници пословних заједница обе земље конкретно разматрати шансе за успостављање сарадње док им обе коморе у томе дају пуну подршку.

„У интересу Македоније је да Србија постане економски лидер у региону“, рекао је председник Привредне коморе Македоније (СКМ) Бранко Азески и изразио задовољство развојем Берлинског процеса који, како каже, представља будућност Балкана. Према његовим речима, у току је реализација неопходне саобраћајне инфраструктуре, попут аутопута у Македонији који ће бити завршен током 2017. године, мада је у овом тренутку најнеопходније превазилажење царинских процедура ради лакшег и ефикаснијег функционисања трговинске размене.

Председник Србије Николић изјавио је да су Србија и Македонија значајни економски партнери који имају задовољавајућ ниво робне размене али да постоји простор за даље интензивирање сарадње.

„Потенцијали су у области путне инфраструктуре, енергетике, пољопривреде и туризма. Ове пројекте видим као добру прилику за македонске компаније које могу равноправно да се укључе у њихову реализацију на корист и задовољство обе државе“, закључио је Николић.

Председник Македоније Иванов је указао да је поверење кључни део како у политици, тако и у бизнису и да је Србија одавно оправдала то поверење као један од највећих спољно-трговинских партнера Македоније.

„У првој половини ове године трговинска размена између Србије и Македоније износила преко 340 милиона УСД, а није преамбиционо ако кажем да треба да стремимо износу од 1 милијарде долара у трговинској размени Србије и Македоније“, нагласио је Иванов.

Македонија се прошле године нашла на седмом месту на листи земаља у које Србија извози, са укупном робном разменом у износу од 654,1 милиона евра па бележи раст од 1,6 одсто у односу на 2014., док је извоз у Македонију износио 470,9 милиона евра, што је раст од четири одсто, а истовремено је увоз смањен за 3,7 одсто и износио је 183,2 милиона евра.

Ближа сарадња

Након уводних обраћања председници ПКС и СКМ Чадеж и Азески, потписали су Споразум о успостављању ближе сарадње у заједничком раду и доприносу изградњи јачих економских, технолошких и људских односа између две земље, путем успостављања Пословних савета при обе коморе.

У пленарном делу форума одржана је панел дискусија на тему „Отклањамо баријере-повезујемо пословне заједнице“ у којој су, осим представника привредних комора и државних институција, учествовали и представници пословне заједнице. У другом делу форума одржани су Б2Б сусрети привредника.