05. април 2011.

Министар спољних послова Вук Јеремић изјавио је данас да Србија води избалансирану и независну спољну политику и нагласио да је циљ Београда да до краја ове године добије статус кандидата за чланство у ЕУ, као и датум за почетак преговора.

"Приоритети спољне политике Србије су процес европских интеграција, одбрана суверенитета и интегритета земље дипломатским средствима, регионална сарадња и економска дипломатија", рекао је Јеремић, подносећи извештај о раду Министарства спољних послова пред Одбором Народне скупштине за иностране послове.

Према његовим речима, ти приоритети представљају континуитет спољне политике ове владе од почетка њеног мандата 2008. године.

Он је поновио да се спољна политика земље базира на четири стуба - ЕУ, САД, Кина и Русија, али да је за остварење приоритета нужно ангажовање са свим земљама света.

Када је реч о евроинтеграцијама, шеф дипломатије је нагласио да је садашња влада учинила највише на том плану од демократских промена 5. октобра 2000. године.

Као успехе је навео визну либерализацију, одблокирање процеса приступања ЕУ и то што је у рекордном року одговорено на упитник Европске комисије.

Министар Јеремић је истакао да је, упркос притисцима неких од најутицајних земаља света за признање Косова, после саветодавног мишљења Међународног суда правде, у "најкритичнијем периоду", пошто је постојала опасност да то мишљење буде интерпретирано као подршка признању, ту независност признало свега шест држава.

Српска дипломатија је успела да сузбије та признања, рекао је он и подсетио да је независност Косова признало 75 од 192 земље чланице, али да је већина њих то учинила у прве две седмице после једностраног проглашења независности јужне српске покрајине 2008. године, док је у последње две године то учинило само 19 земаља.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, који је почео пре месец дана, Јеремић је истакао да је циљ тих разговора проналажење компромисног решења за статус Косова и да се разговори воде у складу са Уставом Србије и резолуцијом скупштине о Косову.

Он није желео да прецизира какво би могло бити то решење да не би, како је рекао, угрозио ток дијалога, али је рекао да свако решење мора бити потврђено у Савету безбедности УН, а до тада на снази остаје Резолуција 1244 Савета безбедности УН.

Напомињући да, поред осталих услова за приближавање ЕУ, постоје и два политичка услова - пуна сарадња с Хашким трибуналом и регионална сарадња - Јеремић је оценио да ће ове године већи део посла бити на институцијама које се баве унутрашњим пословима, а мање на Министарству спољних послова.

Шеф дипломатије је, говорећи о извештају Дика Мартија о илегалној трговини људским органима, усвојеном у Парламентарној скупштини Савета Европе, навео да је Србија пре неколико месеци почела консултације са свим чланица Савета безбедности УН о иницијативи за успостављање независног истражног органа с мандатом овог тела.

"Позиција Србије је да треба спровести међународну криминалистичку истрагу с мандатом Савета безбедности УН, јер су и све друге истраге у вези са оптужбама за ратне злочине биле истраживане с мандатом Савета безбедности и за Србију је неприхватљиво да та истрага буде на нижем нивоу", казао је Јеремић.

"Консулатације су почеле пре неколико месеци са свим чланицама Савета безбедности, а посебно са Русијом. Очекујем да то питање ускоро буде и формално покренуто", рекао је Јеремић.

Подсећајући да се Србија суочава са изазовима какве има ретко која земља, као и на тешку ситуацију у Европи, пре свега због економске кризе, што би могло да се одрази и на процес проширења ЕУ, Јеремић је позвао Скупштину на јединство.

"У таквој ситуацији користило би нам веће јединство и желим да упутим апел скупштини да, када је реч о спољној политици и државним приоритетима, превазиђемо политичке поделе и да наступамо као један", рекао је он, наводећи Хрватску као пример таквог јединственог наступа.

Јеремић је најавио да ће Конференција Покрета несврстаних на министарском нивоу бити одржана 5. и 6. септембра у Београду.

Он је, у извештају који обухвата период од јула 2010. године, навео да Министарство спољних послова има 1.017 запослених, 97 дипломатско-конзуларних представништава и буџет од 52,8 милиона евра, што, како је додао, износи 5,8 евра годишње по становнику, и приметио да остале бивше југословенске републике издвајају много више за дипломатију.

Према његовим речима, БиХ издваја 15 одсто више, Македонија два пута више, Хрватска три пута, Црне Гора четири пута, а Словенија седам пута више по становнику.