22. март 2010.

Србија има шансу да постане носилац једног од највећих пројеката у области заштите животне средине у Европи, саопштила је Глобална организација за заштиту природе (WWФ).

Према наводима те организације, како преноси Танјуг, планирано је да до 2012. године, пространа плавна подручја и влажна станишта дуж реке Дунав и њених главних притока Драве и Муре, површине око 800.000 хектара, постану прекогранични УНЕСКО Резерват биосфере.

Заштићено подручје, које има 22 пута већу површину од града Београда, почиње на Дунаву у Србији и простире се на подручја Хрватске, Мађарске и Словеније до Аустрије.

„Биодиверзитет у овој области спада међу највеће у Европи, а може да га надмаши тек неколико екосистема на континенту”, истакла је Душка Димовић, представница Дунавско-карпатског програма при Глобалној организацији за заштиту природе.

Речни екосистем Дунав-Драва-Мура, дужине од 600 км, спада у најзначајнија влажна станишта и плавна подручја у Европи.

Пет заинтересованих земаља већ је успоставило мрежу од 20 заштићених области дуж речног система.

У пројекат су, између осталих, укључени Специјалан резерват природе „Горње Подунавље” у Србији, Парк природе „Копачки рит” у Хрватској, Национални парк „Дунав-Драва” у Мађарској, као и бројна подручја у Словенији и Аустрији.

У септембру 2009. владе Хрватске и Мађарске договориле су сарадњу у прекограничном подручју Драве како би успоставиле јединствен управљачки оквир за то важно природно подручје - прекогранични Резерват биосфере под патронатом УНЕСКО-а.

„Глобална организацији за заштиту природе сада ради са Србијом и другим земљама на проширењу заштићене области како би то постао резерват за пет држава”, рекао је Арно Мол, вођа пројекта Резервата биосфере „Мура-Драва-Дунав” из WWF Аустрије.

Специјални резерват природе „Горње Подунавље” на Дунаву у Србији биће централни део ове прекограничне иницијативе, наглашено је у саопштењу.

Плавна долина и влажна подручја Горњег Подунавља, који су под заштитом од 2001. године, простиру се на површини од 20.000 хектара и представљају највеће станиште те врсте у Србији. То подручје је природно станиште бројним угроженим врстама, као што су орао белорепан, црна рода, видре и јесетарске врсте.