19. децембар 2010.

Желимо да права припадника српског народа буду заштићена на исти начин на који су заштићена права националних мањина у Србији, на шта смо као земља поносни и желимо лидерску позицију у овом делу Европе, што је наш циљ који немамо разлога да кријемо, изјавио је у интервјуу ФоНету министар за дијаспору Србије Срђан Срећковић.

Према његовој оцени, протеклих месеци осећа се много позитивија атмосфера у региону, чему је велики допринос дала актуелна политика Србије.

Упоредо се поправља и положај Срба у окружењу, што је последица наше све активније регионалне политике, али и чињенице да су све земље у региону на путу ка чланству у Европској унији или су већ чланице Уније, оценио је Срећковић.

Срећковић је подсетио да је првим Законом о дијаспори конституисан Савет за Србе у региону и истакао велику важност чињенице да је на челу Савета председник Републике.

Он снагом свог личног ауторитета и снагом функције првог човека наше државе, према речима Срећковића, појачава политичку тежину, чиме шаљемо јасну поруку колико су нам ова питања важна.

И поред видног напретка, указао је Срећковић, "има још доста нерешених питања када је реч о положају Срба у региону".

Као један од приоритетних задатака, он је означио учење, чување и неговање српског језика и ћириличног писма.

Очување, јачање и остваривање веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, објаснио је Срећковић, остварује се у великој мери учењем, чувањем и неговањем српског језика и ћириличног писма.

Као позитивне, Срећковић истиче примере добро организоване наставе на српском језику у Румунији, у српској теоретској гиманзији "Доситеј Обрадовић" у Темишвару, као и у оквиру редовног мађарског школског система у српској школи "Никола Тесла" у Будимпешти и школи у Барањи. У Хрватској, у Источној Славонији и Барањи организована је настава на српском језику.

Проблем у овој области имају Срби у Македонији, Федерацији БиХ, у Албанији и Словенији, напомиње Срећковић и додаје да Министарство за дијаспору помаже школе на српском језику у Албанији и Словенији.

Поред потешкоћа у учењу српског језика у Словенији, упркос томе што су Срби, после Словенаца, најбројнија етничка заједница, они немају признат статус националне мањине, указује Срећковић.

У Хрватској је протеклих месеци ситуација кренула на боље, али и даље има пристрасних, дискриминаторских суђења за ратне злочине, рекао је Срећковић. Постоје и тајне оптужнице, као и чести појединачни напади на Србе, указао је Срећковић, што спречава повратак и уноси несигурност међу оне који живе у Хрватској. "Не смемо заборавити ни неизвршавање реституције станарског права, које је хрватска власт Србима укинула", напоменуо је Срећковић, "и покушај трајног одузимања стеченог станарског права држављанима хрватске српске националности".

С друге стране, иако од 2006. године Срби у Албанији имају статус националне мањине, Срећковић сматра да је тај статус, "нажалост, само декларативан, јер Срби немају своју политичку партију, нити су заступљени у парламенту".

И у Федерацији БиХ, у срединама са већинским бошњачким становништвом, наставља Срећковић, Срби повратници имају проблеме и са становништвом које су затекли и са локалним властима, које спроводе неформалну опструкцију повратка.

Предстоји нам упоран и дуготрајан рад да положај Срба доведемо на прихватљив ниво и обезбедимо да се и у пракси поштују потписани међудржавни споразуми са земљама у региону и закони суседних земаља који се односе на Србе, нагласио је Срећковић.

Циљ је јасан, истакао је Срећковић, желимо да права припадника српског народа буду заштићена на исти начин на који су заштићена права националних мањина у Србији.

На то смо, као земља, поносни и желимо лидерску позицију у овом делу Европе, што је наш циљ који немамо разлога да кријемо, закључио је Срећковић.