16. фебруар 2017.

Окупљањем поводом Дана државности Србије који се обележава на црквени празник - Сретење Господње, активисти, чланови „Споне“ на заједничком дружењу, уз подршку пријатеља и сарадника, синоћ су у Скопљу на занимљивом „радном сусрету“ уз госте, представнике Амбасаде Србије, домаће и привреднике, професоре, спортисте, новинаре... из матице, прославили 15. фебруар.

Важност значаја обележавања Сретења великог двоструког празника Србије „и у оваквим скромним, околностима и условима спонтаног окупљања и принудног креирања сусрета с поводом“, објаснио је у поздравном обраћању испред „Споне“, Милутин Станчић, поздрављајући госте и све пријатеље и сараднике. Посебно се захвалио на разумевању и подршци историчара Дејана Антића и Ивана Бецића, који су „без икакве надокнаде и посебних услова препознали значај сусрета и дошли на заједничко дружење и прославу, и да едукативно проговре младима који врло мало знају о овом празнику, али и српској историји уопште, на једном иновираном „часу“ у кафе клубу“.

И на том „часу“ празничног скупа у пријатном амбијенту и опуштеној атмосфери кафе клуба „Фор плеј“ у Скопљу о значају Дана државности Србије говорили су гости из матице историчари, Иван Бецић, научни сарадник Института за српску историју у Лепосавићу и Дејан Антић, асистент Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

- У прилици смо вечераас да се подсетимо на значај дана државности Србије. Оно на шта прво морамо да укажемо јесте чињеница да је државност Србије изузетно богата и датира још од 11. века. И, оно што треба схватити, када се каже државност Србије, не мисли се само на подручје Републике Србије данас. Једноставно, прва српска државност из 1077. године датира у области која се звала Зета, а која данас захвата највећи део Црне Горе, рекао је на почетку Бецић.

Подсетио је да су се најчешће за Дан државности, узимали значајни догађаји с почетка 19. века. „Почетком српске револуције, 1804. године, када је на овај празник у Орашцу подигнут Први српски устанак“.

- Један други важан догађај такође је био на дан Сретења Господњег - 1835. године Кнежевина Србија донела свој први Устав. Оно што треба поменути јесте чињеница да је тим чином Србија ушла у мали круг европских земаља које су имале устав. И, што је тај Устав, по неком нашем „правилу“, чим је нешто квалитетно није дугог века, трајао непуна два месеца. Ипак, био је један од најквалитетнијих устава које је свет у том историјском тренутку имао. Јер, свет у том периоду чине Европа и САД. Дакле, и те како имамо разлога да се поносимо тим празником. Празноваће се све до 1918. године и обележавати као један од два најзначајнија празника Србије.

Своју потпуну државност у 19. веку, Србија је добила на Берлинском конгресу 1878. године када је призната за независну, самосталну, суверену државу, државу која ће у том тренутку имати свој други празник, а то је 2. јул. Сви ови празници славили су се сваке године до 1918. када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. И, када је 1. децембар, Дан уједињења утврђен као државни празник.

Као што видимо, имамо један прекид од близу 90 година од 1918. па све до 2002. године Сртетење се није славило као државни празник. Постојали су неки други празници. Разлога има оних објективних, а има и идеолошких, да будемо кректни. Објективни разлог је био тај да је у Краљевини Југославији, односно Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, уједињење било најзначајније, зато је тај дан слављен као државни празник.

А, након Другог светског рата, као што најчешће и бива, сваком променом друштвеног и државног уређења, све нове власти усвајају неке своје нове празнике.

У сваком случају, без обзира што се Србија 2002. године налазила у Савезној Републици Југославији, 2003. у Државној заједници Србије и Црне Горе, а тек од 2006. званично поново као независна, као сама, као она држава још у 19. веку у модерној историји стекла своју самосталност, и стекла своју државност, она је то уградила у заједничку државу.

Ове године је један мали јубилеј - 15 година поновне рестаурације прославе овог празника. Оно што је битно, што је најважнији празник добио право значење - да се у Србији Сретење слави два дана, као ни један други празник. Одређене структуре у држави су препознале да овај празник заиста има посебно значење јер се на неки начин враћамо својим коренима и обележавамо своју богату државност, рекао је у обраћању Бецић.

Антић и Бецић су у веома занимљивој „размени мишљења“ о историјским аспектима рефлексија неких значајних датума из прошлости на догађаје из периода након распада Друге Југославије и идеолошких „лутања“ српског народа кроз лавиринте и искушења „југословенства“, одговарали на бројна питања – Слађане Маринковић, Горана Симова, Ненада Станојевића, Зорице Марковске, Ненада Марковића...

У уметничком делу скупа у „Фер плеју“, наступили су млади студенти Музичке академије у Скопљу, вокал Магдалена Антић, (која је пореклом из Призрена, сада са пребивалиштем у Неготину), и Филип Пешић из Ражња, на хармоници.

Из њиховог репертоара највише аплауза измамили извођењем песмама посебним надахнућем: Јутрос ми је ружа процветала, Хеј драги божурове сади, Са Косова зора свиће, Пукни зоро...

Сретење

Државни празник Републике Србије у матици празнује се 15. и 16. фебруара, а од 2002. установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак и дан када је у Крагујевцу 1835. године издан и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав.

Поред тога што је Дан државности, Сретењски празник je и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције.

Е.С.