22. новембар 2017.

За неке од њих никад нисте чули, друге вам можда звуче познато, а пар имена вам је сигурно урезано у памћење. Шта год да је у питању, свака од ових жена и те како заслужује наше дубоко поштовање. Упознајте Српкиње које су покориле свет академика, ратовале и из свега изашле као победнице!

Милева Ајнштајн-Марић, српска математичарка, физичарка и непризната коауторка Ајнштајнове теорије релативитета

Након што је завршила гимназију у Сремској Митровици као најбоља у разреду из математике и физике, Милева похађа Краљевску српску школу у Шапцу, а након добијања специјалне дозволе за похађање школе у коју су ишли само дечаци сели се у Загреб.

Потом уписује медицину на Универзитету у Цириху и након пар месеци пребацује се на на Државну политехничку школу на студије математике и физике. Милева је била тек пета жена која је била примљена у ову школу и једино женско у групи од 6 студената.

Наравно, иако нам је свима познато је да је Милева била удата за Алберта Ајнштајна, мало ко је свестан да се за њу прича да је била коаутор његове теорије релативитета из 1905. Ову контроверзну теорију подупиру чињенице да су многи познати физичари тога доба позивали Милеву на сарадњу још у току студија, као и чињеница да су папири на којима је осмишљана теорија били потписивани са Еинстеин-Маритy (Маритy је мађарска варијанта презимена Марић).

Исидора Секулић, прва жена академик у историји Србије

Прва жена академик у српској историји, чланица САНУ-а од 1950, књижевница, есејиста, наставница, авантуристкиња, полиглота и критичарка уметности – то је Исидора Секулић.

Све у свему један од најбистријих умова 20. века. Осим што је студирала књижевност и педагогију, Исидора се занимала и за природне науке, као и за филозофију (из које је докторирала у Немачкој 1922.).

У српској и европској књижевности остала је упамћена по својим делима као што су путопис ,,Писма из Норвешке”, приповедна врста интимног дневника ,,Сапутници’’, њен најзначајнији роман ,,Хроника паланачког гробља’’ и многим другим књижевним остварењима. Исидора Секулић била је прва Српкиња чланица САНУ-а. И да не заборавимо, била је и болничарка на фронту до 1915.

Надежда Петровић, Српкиња звана Храброст

Надежда Петровић се сматра најбитнијом српском сликарком 20. века. Она је била најзначајнија српска сликарка импресионизма и фаовизма, а њена дела излагана су широм Европе од 1901. до 1912.
Од 1912. Надежда престаје да се бави сликарством јер по избијању Балканских ратова добровољно одлази да ради на фронтовима као болничарка. Одликована је медаљом за храброст и медаљом Црвеног Крста. Кад је почео Први светски рат, Надежда се опет пријављује као болничарка. Након што је у Балканским ратовима преживела тифус и колеру, своју другу битку са тифусом губи 1915.

Јелена Лозанић: Дама са орденом Белог орла

Ћерка првог ректора Београдског универзитета и његове супруге Станке, великих хуманитараца, Јелена Лозанић и сама одраста у не само знатижељну, виспрену и интелигентну особу, већ и у истрајну, племениту и храбру жену.

Истиче се тек 1910. године као секретар Српског женског народног савеза, као и на конгресу Међународног савета жена у Копенхагену, где се борила за права жена. Након што је избио Балкански рат, Јелена се придружује Колу српских сестара као болничарка.

По избијању Првог светског рата, њено доброчинитељство се наставља и она као представница Црвеног крста Краљевине Србије одлази 1915. године у Америку, где преко пет година сакупља помоћ за отаџбину.

Њен труд није остао неопажен и она бива одликована орденом Белог орла и Светог Саве вишег степена.

Драга Љочић, прва жена лекар у Србији

Драга Љочић, прва жена лекар, а уз то и феминистикиња, студирала је медицину у Цириху. Ипак, није могла да се запосли у државног болници. Након што је добила одобрење од краљице Наталије, Драга отвара приватну праксу. Она ипак 1881. успева да се запосли у државној болници, али не по истој плати као њене мушке колеге.
Пошто је тражила једнака права мушкараца и жена у професијама, оптужена је да промовише неморал. Ипак, Драга је била толико посвећена овом циљу да је успела да оствари своје идеје и идеале. Била је велика филантропкиња. Залагала се за отварање дечијих болница, изградњу домова за незбринуту децу и волонтирала као болничарка за време Балканског и Светског рата.

Јелица Беловић Бернаџиковска, прва српска етнографкиња, књижевница и уредница

Јелица Беловић БернаџиковскаЈелица Беловић, прва српска етнографкиња, книжевница и уредница, студирала је у Осијеку, Ђакову, Загребу, Бечу и Паризу.

Говорила је невероватних 9 језика и умела да пише на немачком и француском.

Објавила је око 30 књига на српском и око 15 на немачком, и велики број магазинских чланака на тему етнографију.

Такође се бавила педагогијом и многим женским питањима, а због тога што је била научница а жена своја дела објављивала је под мушким псеудонимима.

Листа њених занимања и хобија је поприлично дугачка: уредник у периодичној штампи, романсијер, историчар, новинар, академик, наставник, преводилац са немачког, писац за децу, гувернанта и везиља.

Ксенија Атанасијевић, прва жена доктор наука у Србији, професорка и филозофкиња

Ксенија Атанасијевић је прва жена која је на Београдском универзитету стекла диплому докторке наука 1922. године. Међутим, није се ту зауставила. Она је прва жена запослена као професорка на Београдском Универзитету и прва српска филозофкиња.
Осим што је била истакнута феминисткиња, филозофкиња, пацифисткиња, антифашисткиња, чланица Мале женске антанте и Интернационалне организације жена за мир, била је уредница првог феминистичког часописа Женски покрет у Србији. Промовишући мир и толеранцију, уз напоран рад, унапредила је права жена у Србији.

Софија Јовановић, српска Јована Орлеанка

Софија Јовановић, коју су Французи назвали српском Јованком Орлеанком, је српска ратна хероина која се борила у Балканским ратовима као и у Првом светском рату.

Одмах након избијања Првог светског рата, Софија се под именом Софроније Јовановић пријавила у српску војску.

Учествовала је у Ослобођењу Београда, и преживела и Први светски рат и Балканске ратове.

Међутим, ова храбра српкиња изгубила је део стопала и остала инвалид. Одликована је са чак 13 медаља за храброст.

Након завршетка рата, Софија није причала о њему. Рекла је само да је био ужасан и окрутан, али да је за отаџбину треба дати све. Била је дубоко разочарана када су други солунски борци захтевали привилегије због учешћа у рату.

Марија Мага Магазиновић, српска Исидора Данкан и прва српска новинарка

Мага је била филозофкиња, професорка, кореографкиња, библиотерка и активисткиња. Рођена је у Ужицу, али се убрзо сели у Београд где се бори за права жена. Студирала је на Филозофском факултету где се изборила за права студенткиња да могу редовно да похађају наставу. Исто је урадила и на Правном факултету. Пуних четрдесет година Мага Магазиновић је била и професор филозофије, немачког и српског језика у Првој женског гимназији.
Заправо, Марија Магазиновић је била прва жена која је довела модеран плес у Србију, прва жена новинарка по звању, прва жена библиотекарка у Народној библиотеци Србије. И она је волонтирала као болничарка у току Балканских ратова.

Марија Бурсаћ, прва жена народни херој

Марија Бурсаћ била је Српкиња пореклом из Босне, партизанска болничарка и бомбаш Десете крајишке бригаде и, што је најважније, прва жена која је проглашена народним херојем Југославије.

Поред тога што је била неустрашиви борац, Марија Бурсаћ била је чланица СКОЈ-а (Савез комунистичке омладине Југославије), радила је и за НОП (Народноослободилачки покрет).

Изабрана је за председницу сеоског одбора УСАОЈ-а, и примљена у руководство АФЖ-а (Антифашистички фронт жена).

На предлог Штаба Петог корпуса, а по одлуци Врховног штаба НОВ-а и ПОЈ-а, Марија Бурсаћ је 15. октобра 1943. године проглашена за народног хероја. То је било прво проглашење жене за народног хероја.

Сербиа.ком