09. новембар 2015.

Највећи део непроцењивог духовног блага српског културног наслеђа на територији јужног суседства - у данашњој Републици Македонији - званично је "на чувању" државе, а формално у поседу неканонске Македонске православне цркве (МПЦ), наводе „Вечерње новости" почетним текстом у недељном издању серијала истраживања о стању цркава и манастира на простору бивше СФРЈ.

Због одуженог црквеног спора насталог једностраним издвајањем МПЦ 1967. - канонска, али од државних органа у Скопљу нерегистрована Православна охридска архиепископија (ПОА) у литургијском јединству Српске православне цркве (СПЦ) од 2002. делује без храмова богослужењем у параклисима у кућама и становима...

У специфичним условима "газдовања" вредним светињама српских задужбинара, ктитора и утемељивача главних белега средњовековне културе на овим просторима, званично, овде нема њиховог титулара. Све светиње српских владара у Македонији, званично - подведене су под уопштену одредницу - средњовековно наслеђе. Тако се води у званичним актима државних институција, уџбеницима историје, богатој литератури о споменицима културе у овој земљи од еминентних аутора, по ознакама артефаката у музејским поставкама...

- Имајући у виду велики значај средњовековних цивилизација на македонском тлу, актуелна влада Македоније улаже максималне напоре у бризи за средњовековна културна добра. У фокусу македонских институција пре свега су средњовековне цркве и манастири, као и средњовековни градови и тврђаве. Између великог броја пројеката посвећених заштити, конзервацији и рестаурацији овог изузетно богатог културног наслеђа, издвојио бих средњовековне градове Охрид, Кожле, Струмица, Скопље, Штип, Баграла, Виничко кале код Винице, Тетово, Црнче на Водно, Зрзе, Маркове Куле - Прилеп, Трескавец - каже за "Новости" директор Управе за заштиту културног наслеђа Македоније, угледни и признати археолог, професор др Виктор Лилчић Адамс.

Посебна пажња, како истиче, улаже се у заштиту раносредњовековних и средњовековних цркава и манастира. Тренутно се, како је прецизирао, конзервира целокупно сликарство Св. Богородице Перивлепте у Охриду, затим у Курбинову. Конзервација средњовековних икона је, како вели - стална.

- Планирамо у наредном периоду да остваримо радне сусрете са Заводом за заштиту споменика културе Републике Србије, у циљу размене искустава у познавању, контроли и заштити археолошких ресурса, а разумљиво и осталих видова културног наслеђа - указује Лилчић.

Управа којом руководи покрива и координацију регулисања законских аката за заштиту одређених видова културног наслеђа поред археолошког-архитектонског, уметничког... Ради и на предметима капиталних пројеката Владе Македоније у археологији. Иако се у протеклом веку на простору Македоније "много копало", како се тврди, "истражено је свега око пет одсто од онога што су преци оставили..."

У тој кадровској "подели" стручњаци из те институције, који су инсистирали да им имена не буду објављена, виде и разлоге "недовољне заинтересованости за споменике из средњег века". То је генерална оцена, јер, је наводно, "тако и договорено". Ту свакако спада и средњовековно српско наслеђе у Македонији, иако га нема у титулару. Важи то и за, како веле, "македонске цркве". Науштрб томе у последњој деценији, кажу, интензивирани су радови на заштити и обнови исламских споменика културе "такође уз политички утицај".

Искуства на обнови оскрнављеног и оштећеног Манастира Пресвете Богородице у селу Матејче на северу Македоније, где је 2001. био штаб паравојних групација Албанаца ОВК, које је предводио Али Ахмети, сада челник владајуће Демократске уније интеграција (ДУИ), потврђују ове констатације стручњака из конзерваторског центра.

На заштиту једног од најпознатијих и највреднијих српских споменика средњовековне културе у Македонији, древне православне светиње, Храма св. Ђорђа у Старом Нагоричану, на северу земље, (задужбина српског краља Стефана Уроша Другог Милутина из 1313) дуго се чекало, чак и с донираним средствима ЕУ. Спровођење пројекта по одобреним средствима од 1,4 милиона евра "гранта" из фондова ИПА програма ЕУ, још од 2009. је при крају. А због оштећеног дела кровне конструкције, како су писале "Новости", фрескопису непроцењиве вредности претила је озбиљна "корозија".

Званично до краја године требало би да буде комплетиран читав пројекат заштите конзерваторским радовима, ревитализацијом цркве, порте, реновирања оближње испоснице Светог Прохора Пчињског. Уз то већ је уређен и простор за етнолошки музеј у објекту старе школе, као и сеоски трг крај храма...

ОВК у задужбини цара Душана

У унутрашњости светиње на обронцима Скопске Црне горе, задужбине цара Душана, царице Јелене и сина Уроша, из средине 14. века, ОВК је ратне 2001. вандалски оскрнавила олтар. Чак су „герилци" копали на поду олтара, не би ли пронашли скривено благо, грозоморно "сликајући" по фрескама... Делимична санација основих оштећења је извршена пре неколико година и на томе је све стало.

Светиња је данас празна, сабласно пуста, без богослужбеног живота, а народ је посећује само једном годишње, на празник Рођења Пресвете Богородице...

Албанци брину о својима

У условима политичких подела власти, према уставноправним обавезама, у македонско-албанској коалицији свих државних администрација после 2001. године и закључивања охридског Оквирног споразума о миру, као основе и за промене Устава, директорске функције у институцији за заштиту споменика културе држе - Албанци. Тако је и сада у Националном конзерваторском центру (НКЦ), некадашњем Заводу за заштиту споменика културе.