19. март 2017.

Ван граница Србије, према проценама, живи више од пет милиона Срба, а сви наши сународници, односно њихова деца, могу да уче матерњи језик у низу земаља у којима живе - од Канаде до Дубаија и Јужноафричке Републике

Наша држава, како наводи Танјуг, наставу на српском организује у десет земаља у свету - Швајцарској, Француској, Немачкој, Италији, Грчкој, Белгији, Норвешкој, Финској, Јужноафричкој Републици и Кини, у неким земљама о томе воде бригу наша дијаспора и црква, али и један број самих држава у којима живе наши људи, попут Немачке, Шведске. . .

Тако ће у Француској од идуће школске године, како су пренели медији, српски језик ући у тамошњи школски систем, што значи да ће у редовним школама за оне који се определе за њега, као за изборни предмет, он постати део обавезне наставе.

Немачке покрајине, у чијој надлежности је образовање, нуде у својим школским програмима учење језика земље порекла деце, па се тако, међу страним језицима од којих је настава турског најпосећенија, налази и српски.

У најмногољуднијој немачкој покрајини, Северној Рајни-Вестфалији, у којој живи око 18 милиона људи и највећи број странаца и где су и бројни Срби ''нашли ухлебљење'', српски језик се већ деценијама изучава у више градова.

''Настава српског се изводи у 13 основних школа, а према актуелним подацима за прошлу школску годину, ту наставу је у Северној Рајни Вестфалији похађало 351 дете'', речено је Танјугу у покрајинском Министарству просвете у Диселдорфу и наглашено да се у тој покрајини, као матерњи, односно, језик земље порекла, изучава 18 језика - турски, пољски, шпански, руски, грчки, италијански. . . .

Деца од првог до десетог разреда могу да учествују у настави језика, своје земље порекла и та настава важи као понуда покрајина, које цео тај процес и финансирају и чија надлежна министарства дају и дозволу за школске књиге.

Уколико деца са прелазним оценама заврше наставу матерњег, онда, према слову закона, тај језик може да буде урачунат као официјелни страни језик, први или други, у школама, чак и гимназијама.

Учитељица у пензији Витомирка Вељовић, која је за четири деценија рада на ''пут'' извела многу децу, каже да је некада у разреду имала и 29 малишана, а 1989. године, сама је држала наставу за чак 279 деце.

Пад броја ђака, који похађају часове српског језика, она објашњава чињеницом да се рађа мање деце, али подсећа да код наставе српског језика, такође, постоји и традиција:

''Родитељи су учили српски језик, па сада шаљу и своју децу на наставу'', рекла је ова учитељица, чији су многи ђаци данас инжењери, лекари, правници, архитекте и други честити чланови немачког друштва и додала да за грађане Србије важи да су и родитељи и деца добро интегрисани у немачко друштво.

У аустријским школама такође постоји факултативна настава на матерњем језику, али данас српска деца имају могућност да похађају само факултативну наставу на босанско-хрватско-српском (БКС).

Аустрија је 1992. увела наставу на матерњем језику, нудећи 25 језика, од којих су најпосећеније наставе на БКС и турском. Највећи број сати има настава на турском (7.728), затим следи БКС (2.761), те албански (417).

Око 33.900 ђака је школске 2013/14, за коју тренутно постоји јавни податак, похађало наставу на матерњем језику, али тај број стално опада и због тога што Срби не желе да им деца уче вештачки босанско-хрватско-српски језик, односно БКС.

БКС је једини језик који се као настава на матерњем језику нуди у свих девет аустријских покрајина, настава се изводи по плану и програму Министарства образовања Аустрије, које и бира и плаћа наставнике.

Било је иницијатива за разговор са аустријским властима о томе да се настава на заједничком БКС језику замени наставом на српском, босанском и хрватском, али се то није догодило.

Тако се друштво „„Просвјета“" већ дуже бори за увођење наставе на српском са наставницима српског порекла, сматрајући да деца на настави БКС не могу да уче исправно свој матерњи језик.

Иначе у аустријским школама држе се и часови веронауке, међу њима и православна, где је наставно особље понајвише из српског корпуса, па је и то прилика за учење српској језика.

Наставу српског језика по Посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству коју организује Министарство просвете Србије имају могућност да похађају серпска деца у десет земаља света.

Највише заинтересованих, како наводе у Министарсву, постоји у Швајцарској (1. 507), затим у Немачкој (1. 172), Француској (626), а најмање заинтересованих за наставу српској има у Финској (13) и у Кини (четири).

За наставу у овим земљама ангажовано је 45 наставника, и то 24 редовна наставника и 21 хонорарни.

„У односу на претходну школску годину бележи се благо повећање броја ученика који похађају наставу на српском језику по посебном програму основног образовања у иностранству“, каже за Танјуг руководилац групе за развој наставе Министарства просвете Милка Андрић.

Према њеним речима, има више захтева за отварање нових група у којима већ постоји организован образовно-васпитни рад на српском језику - Немачка, Француска, Италија, Норвешка, али и у државама у којима до сада није организован образовно васпитни рад о трошку државе - САД и Данска.

Редовне наставнике који иду на рад у иностранство бира Комисија коју формира Министарство просвете, те се из државног буџета финансирају њихове плате.

Ван граница Србије, према неким проценама, данас живи око 5,1 милион Срба у око 100 земаља.

Македонија

у Македонији процесом законски обавезног основног и средњошколског образовања обухваћено је око 270.000 ученика - 188.000 oснoваца и 80.000 средњoшкoлаца, а мађу њима је,у овој школској години само 177 школараца у процесу образовања на српском наставном језику.

Према подацима ресорног Министарства образовања и науке Македоније, уписано је укупно 21.250 првaка. Од тог броја, у преостале три основне школе („Кирил и Методиј“ у Кучевишту, „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану и „Браћа Рибар“ у Табановцу), са наставом на српском језику само је 24 ђака уписана у први разред.

У основној школи у Кучевишту на Скопској Црној гори у овој школској години у одељењима са наставом на српском језику учи 60 ученика, а у први разред је уписано 11 ђака. У Старом Нагоричану наставу на српском похађа 83 ученика међу којима је шесторо првака. У Табановцу код Куманова, пак, у одељењима на српском језику учи 31 ученик, укључујући и петоро првака, док су у дисперзираном делу школе у селу Четирце три ученика, а уписана су два ђака првака.

Тим сумираним бројкама и на старту ове школске године, према званичном показатељима просветних власти Македоније, потврђује се наставак већ устаљеног процеса сталног смањења броја ученика обухваћених процесом законом дозвољеног образовања на матерњем српском језику - у основним и средњим школама. Лане је у све три поменуте школе наставу на српском похађао 181 основац.

У средњим школама већ годинама нема ни једног јединог ученика који учи на српском језику. Попут претходних година и ове школске године, законску могућност уписа свршених основаца у одељење са наставом на српском језику у Гимназији „Гоце Делчев“ у Куманову, није искористио ни један једини кандидат.

Према званичним подацима последњег пописа становништва из 2002. у Македонији са укупно 2,2 милиона становника, регистровано је нешто мање од 36.000 Срба или 1,7 одсто. Процене су да да се школска популација Срба устаљеном асимилацијом захваћеног дела српског народа сваке године све израженије прелива на образовање на македонском језику.

Процесом факултативне наставе на српском језику у ораганизацији Српског културног информативног центра „Спона“, од 2010. са делимичном или потпуно ускраћеном подршком из матице, професори су одржавали часове за полазнике у различитим групама школског узраста у Скопљу, једно време и у Кучевишту и селу Речица код Куманова.
М.С.