Разговори28. мај 2010.


Парламентарна делегација Одбора за односе са Србима изван Србије, Народне скупштине Републике Србије (РС)  боравила је данас у Скопљу где је са представницима српске заједнице разговарал о положају и проблемима дела нашег народа у Републици Македонији (РМ).


Посланици у делегацији Милорад Буха из Српске Радикалне Странке, Горан Стефановић из коалиције за Европску Србију и Синиша Стаменковић из Партије пензионера, претходно су у Собрању (скупштини) РМ разговарали са члановима парламентарног Одбора за сарадњу са Парламентом РС.


У Амбасади РС у Македонији организован је радни састанак на коме су учествовали представници трију српских странака и невладиних организација у Македонији.


После поздравног обраћања Амбасадора Томислава Ђурина, уводни осврт о кључним проблемима Срба у Македонији изнела је министар саветник Душанка Дивјак Томић, измешу осталог, указујући и на разлике између норматовног регулисања људских и мањинских права и њиховог спровођења у пракси. Она се критички осврнула и на досадашње активности српских представника у званичним органима РМ, као и на однос матице државе према српском националном корпусу у ранијем периоду. Нагласила је позитивне трендове у последњих неколико месеци, наводећи као један од охрабрујућих примера, нови приступ деловања и шири домен активности испољен у примеру Културно-информативног центра Срба у Македонији Спона.


Делегација у  Спони


То се посебно односи на свеобухватније информисања Срба у Македонији, обогаћеном понудом елсктронског поратала (www.srbi.org.mk), јединим културно-просветним гласником Слово,  као и светстранијом  културном активношћу и презентацијама српских потенцијала из Македоније и матице, у новим просторијама центра у Скопљу.
Једини српски парламентарац у македонском Собрању, лидер Демократске партије Срба у Македонији (ДПСМ), Иван Стоилковић је подржао оцене Амбасаде, али је истовремено изнео и неке аргументе који указују на објективна ограничења у којима делују партије и српски представници у РМ..  Истакао  је и значај личног учинка, указавши да је у његовом скупштинском мандату од 2001. године до сада учињено све што је објективно, у датим политичким околностима могло да се избори за српску заједницу у Македонији.


Из Српске напредне странке Драгиша Милетић је, међутим, указао на низ хроничних проблема који оптерећују српски корпус у РМ, изневши примере последица лоших резултате пописа Срба у Македонији. Бора Ристић из Демократског савеза Срба се осврнуо на историјат парламентарног учинка Срба, а укупна радна атмосфера на састанку је демично нарушена међустраначким проценама значаја „властитих“ доприноса и учинка...


На низ проблема и нерешених питања указали су и представници невладиних асоцијација Срба, истицањем дела резултата својих активности. Упркос различитим погледима и ставовима, било је речи и о реактивирању кровне организације Српског националног савета у Македонији.


Састанку је присуствовао и Архиепсикоп Охридски и митрополит скопски гг Јован, који је и сам изнео своје проблеме верског живота у врло специфичним  условима,  уз изражену жељу и наду да се организује скуп на коме би се упутила реч утехе разједињеом српском народу који је, као што је рекао, изгубио храброст и спремност да каже оно што јесте.


 


Разговори


Радни   састанак у амбасадиНа разговорима двеју делегација у Собрању председавао је Крсто Мукоски, присуствовали су Абедин Зумбери, Иван Стоиљковић, Амди Бајрам,  Томе Чинговски и  Сафет Незири са македонске и Милорад Буха, Синиша Стаменковић и Горан Стефановић, као и амбасадор Србије у Македонији Томислав Ђурин са српске стране.


Чланови српске делегације су се интересовали о условима живота и заступљености у институцијама представника српске мањине у Македонији.


Како је саопштено, „информисани су да припадници српске мањине у Македонији и индивидуално и као признат и активан правно-политички субјект несметано уживају сва права према билатералном споразуму и највишим међународним стандардима“.


На састанку је, уз отварање бројних актуелних тема од узајамног интереса, закључено да разговори треба да буду настављени и на узвратном скупу у циљу јачања укупне међусобне сарадње.