30. септембар 2016.
У ,,Политици“ од 19. септембра, у рубрици „Поглед”, господин Владимир Првуловић је изнео своје виђење идентитета Македонаца. Стварно не знам да ли су Македонци антички народ, али знам да су већину споменика, цркава и манастира, из 14. века на тлу Македоније изградили српски владари и властела. Знање о томе је код Срба никакво, нестало, о томе ретко ко говори, а ради се о споменицима културе српског народа прве категорије.

О нашим споменицима на Косову и Метохији брине држава, о њима се све зна, а о културном наслеђу српског народа на тлу Македоније не зна се ништа, све је препуштено забораву. Зашто?
Набројаћу само неке од српских споменика на тлу Македоније: Старо Нагоричане (11-14 век), задужбина краља Милутина/Роман IV Диоген; Свети Никола у Псачи (14 век), властелин Влатко, син кнеза Паскаче, Ваведење Св. Богородице (14. век), Кучевиште, Скопска црна гора, ктитори властела Стефана Дечанског, Радослав и Владислав; Св. Никита, (14. век), Бањани, Скопска црна гора, задужбина краља Милутина; манастир Св. архангели (14. век), Кучевиште; Свети Андрија (14.век), ктитор Андраш Мрњавчевић; манастир Св. Богородице (14.век), кањон реке Треске, ктитор вл. Милица; Св. Димитрије – Марков манастир (14. век), Сушица, ктитор краљ Вукашин Мрњавчевић; манастир Лесново (14. век) задужбина властелина Јована Оливера; Свети архангели (14. век), Прилеп, задужбина Марка и Вукашина Мрњавчевића; манастир Трескавац (14. век), ктитор Андреаш Мрњавчевић; манастир Св. Преображења (14.век), Зрза, ктитори Прибили и Пријезда; Св. Архангели и Св. Спас (14. век), Штип; манастир Матеич (14.век), Куманово.
Да ли треба да заборавимо оно што су нам оставили предци? Или треба да будемо поносни.
Уверио сам се да држава Македонија води рачуна о овим споменицима, али је питање како их презентује домаћој и иностраној јавности. На пример, у публикацији на енглеском језику о манастиру Св. архангела у Прилепу пише да је ктитор краљ Марко – прилепско – пелагонијски владар!
И генерално, о ктиторима и њиховом пореклу, у новим светињама ћете добити мало, или нимало информација.
Држава Србија са својим институцијама мора да поведе више рачуна о томе како се презентује историјска истина о овим светињама, да упозна свој народ са споменицима културе на тлу Македоније, иначе ће неко други, на свој начин, интерпретирати историју и ко зна чији ће то споменици бити за 20-30 година.
О лепоти наших цркава и манастира у Македонији не треба причати. Треба видети фреску цара Душана у манастиру Лесново, фреске краља Марка и Вукашина Мрњавчевића (једине портрете) у манастиру Свети архангели у Прилепу, краља Милутина и Симониде у Старом Нагоричану, прекрасне фреске Успења Богородице у Светом Никити, фреске српске властеле на којима се види начин облачења, обичаји у средњем веку, итд.
Боље познавање и поштовање историје може да буде само на корист и грађанима Македоније, и грађанима Србије .
Прим.др Слободан Тасић,
Београд