18. мај 2012.

Нема културе и културног идентитета без народне културе

На насловној страни публикациjе „Народна култура у културној политици Србије” (Балканкулт) објављена је популарна „ол стар” патика са мотивом шаре пиротског ћилима. Иста шара нашла је место и на сервису за ручавање, компјутеру, намештају, телефону, накиту...

Реч је о радовима Данила Манчића, младог индустријског дизајнера из Пирота. „Шта би озбиљан држава могла да уради са идејама оваквог човека може се само замислити. У публикацији смо направили добар модел који може лако да се примени у реформисању културне политике”, каже Миша Ђурковић (Институт за Европске студије), који је са Димитријем Вујадиновићем (Балканкулт фондација) и проф. др Александром Петровићем аутор ове књиге.

„Народна култура у културној политици Србије” говори о томе колико ће народна култура моћи да се очува, али и развија са читавом палетом алтернативних културних вредности, а да опет индустрија забаве не узме од ње само оно што доноси профит.

Књига је настала по поруџбини Министарства културе, а финансира је Института за европске студије и Балканкулт. На стотинак страна показује постојање огромног потенцијала који народна култура може да да  друштву. Остаје питање ко може и ко жели да спроведе културну политику. Упркос томе шта је владајући, културни модел, постоје могућности за изградњу алтернативних, озбиљних, доречених и развијених модела културне политике , а то није само наша прича већ актуелни европски тренд.