Сарајево08. октобар 2010.


Босна и Херцеговина обавезна је да бившем официру ЈНА Бранимиру Ђокићу исплати 60.000 евра на име материјалне и 5.000 евра нематеријалне штете, потврдио Суд за људска права у Стразбуру, рекао за РТС Ђокићев адвокат Небојша Станковић.

Суд за људска права у Стразбуру потврдио је данас своју ранију одлуку којом је Босна и Херцеговина обавезна да бившем официру ЈНА Бранимиру Ђокићу исплати 60.000 евра на име материјалне и 5.000 евра нематеријалне штете. То је за РТС изјавио његов адвокат Небојша Станковић.


Ђокић је још од августа 1998. године, поднео захтев за повраћај стана у Сарајеву, који је откупио 1992. године.


Официр некадашње ЈНА и предавач на Војној академији у Сарајеву Бранимир Ђокић држављанин је БиХ и Србије, који тренутно живи у Нишу, а према тада важећем Закону о војним становима, који је донет 1990. године, откупио је стан у Сарајеву марта 1992. године. Сарајево је напустио 19. јуна 1992. године.


Суд у СтразбуруСуд у Стразбуру је у пресуди 27. маја ове године наложио БиХ да Ђокићу исплати 65.000 евра.


Влада Федерације Босне и Херцеговине тада је саопштила да би могло доћи до колапса Федерације уколико се одлука Суда у Стразбуру о "случају Ђокић" примени на више од 20.000 станова које би, према тој пресуди, Федерација БиХ требало да врати бившим српским власницима.


Случај Ђокић почиње у августу 1998. године, када је поднео захтев за повраћај стана у Сарајеву, који је, 30. марта 2000, одбачен на основу Закона о реституцији станова из 1998. године, а надлежно министарство кантона Сарајево потврдило је ту одлуку, 30. марта 2000. године.


Идуће године, Ђокић је поднео жалбу, због угрожавања људских права. Ђокић, који није успео да врати власништво над станом у Сарајеву, до данас није добио ни стан у Србији.


У пресуди суда у Стразбуру наводи се да је јасно да је подносилац захтева у овом случају претрпео нематеријални губитак који произлази из повреде Конвенције, који је потребно надокнадити.


Тај суд цитира део Анекса четири, Дејтонског споразума, који је Устав БиХ, у којем пише да "све избеглице и расељене особе имају право да се слободно врате у своје домове".


Те особе имају право, у складу са Анексом седам, на враћање имовине које су били лишени током непријатељстава од 1991. године, као и право на накнаду за сву такву имовину која се не може вратити.


Све обавезе или изјаве у вези са таквом имовином, под присилом су ништавне.