01. мај 2010.
Мој стари је играо Јеротија у „Сумњивом лицу тачно 43 године, одигравши га готово хиљаду пута. Догодило се, ето, да на стогодишњицу његовог рођења ја преузмем „штафету“ – каже у ексклузивном разговору за „Новости“ скопски глумац Игор Џамбазов, унук славног Петре Прличка.
Када се Џамбазов, популарни македонски глумац, водитељ, рокер и шоумен, после деценије паузе, управо као Јеротије вратио позоришту, није размишљао о исписивању нове странице судбоносног „кода“ своје фамилије везане за ту драму.
- Та тајна веза очитује се и у чињеници да је Петре Прличка у прву државну службу у скопском позоришту примио управо Нушић, који је тада био управник. У задњој поставци, играној последњих седам осам година пре његове смрти, његову ћерку је играла моја покојна мајка Анче, која је тада „упала“, подсећа Џамбазов и додаје да је то можда једини случај и у свету, да три генерације, на истој сцени, у истом позоришту играју у истом тексту!
У новој савременој представи „Сумњивог лица“ коју је на сцену МНТ поставио Синиша Ефтимов, Џамбазов игра Јеротија са „два лица“. У представи се појављују и мобилни телефони и лаптопи, али истовремено и бркови, зулуфи и костими - карактеристични за Прличка.
- У првом делу подражавам старога, како је ходао, говорио... У другом сам, без бркова, у лежернијем костиму, оличење глупог полицијског шефа.
Одрастао и стасао у глумца од раних дечачких дана, у породици уметника, легендарног деде Прличка, уз мајку глумицу Анче и оца маестра Александра, познатог македонског композитора, Џамбазов пореди некадашње звезде и ове данас.
- Старије генерације глумаца којој је припадао и мој деда, одржавале су и носиле велику славу звезда без икакве помоћи савремених медија, попут телевизије. Знали су да носе ту славу не каљајући снажну уметничку поруку коју су преносили публици.
Када је Петре Прличко пред смрт лежао у болесничкој постељи, у његову собу изузев ћерке и жене, никога није примао. Ако је некога желео да види, примао би га у салону пошто би се обукао и дотерао. Није желео да га ико види у пиџами, открива унук дедину тајну.
- Када ме је једног дана изненада позвао у собу, признајем помислио сам, можда ће ми нешто дошапнути о наслеђу, ко зна...Но, када сам пришао постељи, упитао је: „Колико је оно живео Тито“? „Па, 88 година“, узвратим изненађено. „А, колико имам ја?“ Рекох: „Па, 89.“ „У реду је, прешишао сам га, слободан си“...
Тестамент
Наслеђе очувано у генима од славног деде, глумачки таленат, љубав према женама, вину, кафани...Игор Џамбазов верно чува и троши.
- Никада нисам могао да откријем тајну дедине строгости у оценама моје глуме. Када је већ у позним годинама, после мојих представа, усред слављеничких похвала, намргоћено, строго, чак незадовољно критички вртео главом - нисам знао да ли то чини педагошки, у смислу „можеш ти то боље“, или је заиста мислио да то једино он уме добро да одигра, а да му ми још нисмо дорасли. На то питање никада нисам добио одговор, каже Џамбазов.
Рекордер
Прличко је апсолутни рекордер по дужини играња неких од својих најупечатљивијих и најдражих ликова. Миткета у „Коштани“ Боре Станковића играо је пуних 30 година, почев још из путујућег театра „Боеми“ (основао га је 1930.). Но, са Јеротијем из „Сумњивог лица“ Бранислава Нушића, оборио је све рекореде...
(Вечерње новости)