15. септембар 2010.

На Српском војничком гробљу у Битољу, у среду је, погањем венаца и паљењем свећа одата пошта палим војницима у оквиру комеморативне свечаности обележавања 92. годишњица пробија Солунског фронта.
Венце су положиле делегације Амбасаде Србије у Македонији, почасног Конзулата Србије у Битољу, Амбасаде Босне и Херцеговине, српских асоцијација у Македонији, Савеза потомака ослободилаца 1912. до 1918. године, Савеза бораца НОР-а из Битоља...Почаст палим српским ратницима на свечаности у Битољу одали су и војни аташе Руске федерације, генерални конзули Словеније и Бугарске...
- Хвала свима који су дошли да се поклоне палим војницима не обазирући се под којом су се заствавом тада борили. Дошла су времена помирења и интеграција. Помирили су се Руси, Немци, Французи и Британци, који су вековима ратовали, бомбардовали пртестонице и нанели једни другима милионе жртава. Они сада живе у ЕУ тако да нам служе за пример. Време је већ давно дошло да се и ми на Балкану трајнио измиримо и једни другима положимо венце на гробове палих војника без обзира у којој земљи сада леже. Разне војске су се кретале на Балкану, а границе су се мењале кроз историју и нико од ових палих бораца није знао где ће му кости остати, истакао је у обраћању на свечаности у Битољу амбасадор Србије у Македонији Томислав Ђурин.
Оне је указао да свако од погинулих ратника има своје име и презиме, своје рођаке и пријатеље, место порекла и осећање припадности „својој" војсци и „својој" нацији. Војничка храброст и судбина учинили су их једнаким у вечности и према свима дугујемо једнако поштовање и дивљење.

„У то име посебно хвала нашој браћи Македонцима који на својој земљи чувају ова света места", рекао је амбасадор.

На комеморатвном скупу на српском војничком гробљу, где почивају земни остаци 1.320 српских војника, истакнут је пресудни значај завршних борбених операција на делу Солунског фронта у Македонији којима је половином септембра 1918. године одлучен и окончан Први светски рат, са свим каснијим суровим историјским поукама нашег народа.
- Пробој Солунског фронта у војничком смислу је био велика победа војне вештине да из немогуће ситуације, уз огромне људске и материјалне жртве, извојује победу. Само они који су прошли страхоте рата било где и било када, или им је војна служба професија, могу да вреднују величину овог подухвата...С правом га сматрају историјским, јер је имао одлучујући утицај на исход Првог светског рата, оценио је у обраћању амбасадор Ђурин.

Свечано обележавање годишњице пробоја Солунског фронта на Српском војничком гробљу, пригодним рециталом употпунили су ученици Основне школе „Коле Канински" из Битоља.
Дужна пошта погинулим српским ратницима претходних дана одата је и на војничким гробљима у Скочивиру, Старавини и Груништу, као и у спомен капели са костурницом где почивају посмртни остаци више од 4.400 војника погинулих на Кајмакчалану, највишем врху Ниџе планине (2521 метар изнад мора), на граници са Грчком.

Војнички записи
Велики војсковођа, српки војвода Живојин Мишић издао је заповест за почетак операција на пробоју Солунског фронта. Како је остало записано, у заповести се наводи: „Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. У смрт, само не стајте! С непоколобљивом вером и надом јунаци напред у таџбину!"
У историјским операцијама пробоја Солунског фронта француски маршал Франш д 'Епере, крајхем септембра месеца 1918. године у извештају својој влади је написао: Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради достављања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја – напред!"
У другом извештају својој влади у Паризу, крајем октобра 1918. године маршал д 'Епере је написао: „То су све сељаци, скоро сви. То су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломиви. То су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива...Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци, без напора, претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине..."
Немачки цар Вилхелм други у свом телеграму октобра 1918. године пише: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат"...

Дуг потомака
У заједничкој акцији чланова Српско македонског друштва „Срма" из Битоља и Савеза потомака ратника од 1918. до 1920. године из Београда протеклих дана уређена су војничка гробља из Првог светског рата Старавина и Груниште.