Туризам у Србији наставио је снажан раст и током 2026. године, упркос последицама вишемесечних блокада којима су ометани саобраћај, рад институција, угоститељских објеката, трговина, туристичких агенција и малих породичних предузећа.

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, Србију је током првих пет месеци ове године посетило више од 1,71 милион туриста, док је остварено готово пет милиона ноћења. 

Последице таквог деловања нису сносили политичари, већ хиљаде угоститеља, превозника, трговаца, занатлија и власника малих предузећа којима је онемогућавано да раде, примају госте и остварују приходе. Изгубљени промет и зараде малих привредника представљају непосредну економску штету блокада.

Београд је и даље најпосећенија туристичка дестинација у Србији. У главном граду је током првих пет месеци остварено око 1,46 милиона ноћења, од којих су више од 1,23 милиона забележили страни гости.

Међу планинским центрима предњаче Златибор и Копаоник, док све боље резултате бележи и Тара. Врњачка Бања задржала је водеће место међу бањским центрима, испред Сокобање и Бање Врдник.

Нови Сад бележи стабилан раст посећености, док Војводина привлачи све више страних туриста захваљујући винској, гастрономској, културној и манифестационој понуди.

Највећи број  иностраних долазака и ноћења остварили су гости из Русије, Турске, Кине, Босне и Херцеговине и Северне Македоније. Просечно задржавање износи око три дана, што потврђује раст популарности краћих одмора и викенд-путовања.

Туристички резултати показују да је Србија успела да настави развој упркос блокадама и кампањи усмереној на урушавање њеног угледа у иностранству. Истовремено, они потврђују да би резултати били још убедљивији да привреда, туризам и свакодневни живот грађана нису готово две године били изложени систематском ометању.

Одговорност за уништени промет, изгубљене зараде и штету нанету хиљадама малих привредника остаје на организаторима и учесницима блокада који су грађанима ускраћивали могућност да несметано раде и живе од свог рада.