16. новембар 2012.

  Православни верници данас обележавају празник преноса моштију светог Георгија, у народу познат као Ђурђиц.

Свети великомученик Георгије – Ђурђиц. Овога дана празнује се пренос моштију светог Ђорђа из Никомидије у Лиду палестинску. Свети Ђорђе пострадао је за време цара Диоклецијана, а пре своје смрти замолио је једног слугу да му тело пренесе у Палестину одакле му је била и мајка и где је имао велико богатство које је, по његовој жељи, раздељено сиротињи. Слуга је учинио све како му је било наређено и ту га сахранио.

У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су красан храм светог Ђорђа у Лиди палестинској, и приликом освећења тога храма, пренели су и сахранили у том храму чудотворне мошти овог светитеља и великомученика Христовог.

У храмовима Српске православне цркве данас се обележава Ђурђиц. То је и једна од најчешћих слава српских породица.

Црква светог Георгија помиње као борца за хришћанство и великомученика. Свети Георгије, који је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године.

Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство.

Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.

На православним иконама и средњовековним фрескама, свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.

У православним манастирима, свети Георгије је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.

Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње - као празник преноса моштију светитеља, Ђурђиц, и 6. маја, када се обележава дан његове смрти, Ђурђевдан.