09. јануар 2015.
Свети првомученик Стефан, прославља се 9. јануара (27. децембра по јулијанском календару) архиђакон заштитник лозе Немањића. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму.

Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио.

И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју.
И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле.

У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

Ha Стефана Духом обасјана
Навалише Јевреји крвници.
Крвав Стефан на колена клече
И повика к небу иза гласа:
— O Господе, што c Крста опрости
Грех највећи што земљу потресе,
Грех највећи што га небо виде,
Што опрости Својим крвницима,
Сад и мојим опрости, Преблаги!
Шта је овај злочин спрам онога!
И ја шта сам спрам Господа мога!
To изрече, дух Богу предаде.
Гневни старци, грдне плашљивице,
Кад убише, тад се разбегоше.
Тад ангели c неба се слетеше
Око тела првомученика,
У хору му песму отпојаше,
Рајску душу у рaj узнесоше.

(Пролог св. владике жичког и охридског Николаја Велимировића)

Архиђакон Стефан први мученик пострадао за веру

Св. Првомученик и Архиђакон Стефан у Православној Цркви сматра се првим мучеником пострадалог за веру у Господа нашег Исуса Христа. Пострадао је зато што је у Јерусалиму оптуживао Јевреје да су неправедно убили Господа Христа, који је дошао на свет да спаси све људе из сваког племена и рода.

Стефанови противници били су Јевреји из свих крајева света који су се били сабрали у Јерусалиму највероватније ради прослављања неких од Јеврејских празника. Међутим, Св. Стефан будући пун Духа Светога, побеђиваше Јевреје при одбрани Господа Христа, не зато што је био ученији и интелектуално способнији од својих противника, већ зато што беше у својој души задобио самога Бога који му даваше небеску мудрост која побеђује светску, сувопарну ученост засновану искључиво на рационалном труду.

Будући да нису могли да издрже чињеницу да их је Св. Стефан разобличио да су они виновници убиства самога Господа, Јевреји испунише се завишћу и злобом, и решише да убију Св. Стефана. То су и учинили, засули су га камењем, а тај догађај са небеса гледао је сам Господ Христос, а на земљи његова мајка Пресвета Богородица и његов љубљени ученик Св. Јован Богослов, који су се молили да душу Св. Стефана прими сам Господ. А Св. Стефан будући, прави ученик Господњи при мученичкој смрти имао је небеско виђење, отворена небеса и на њима сам Господ Исус Христос. И друго при том виђењу имао је љубав према својим непријатељима, молећи се усрдно Богу за њих да им Господ не урачуна у грех то што Јевреји њега убијају из зависти и злобе.

Из овог кратког приказа о Св. Архиђакону Стефану преузетог из Житија Светих Св. Јустина Ћелијског, било би лепо да се научимо да кроз литургијско прослављање Христових Светитеља и ми слаби и грешни, напредујемо у Богопознању и да у нашим животним искушењима осећамо живо присуство Божије и његових Светих, међу којима је и Св. Архиђакон Стефан.

Нека би дао Бог да будемо живи учесници духовног напретка у нашим животима, а не да тежимо напретку који нам нуди овај свет, а то је напредак заснован искључиво на својим сопственим снагама, веома често уз нескривену грамзивост, похлепу и себичност. Јер само оно благо и напредак који долази од Бога и Његовог царства остаје за сва времена у овом и у будућем веку. Нека би дао Бог молитвама Св. Стефана да и ми грешни будемо Божија деца како би напредовали у Богољубљу и братољубљу. Амин.

Никола Станчић