27. јануар 2015.
Растко Немањић, син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав, записао је у Прологу, свети владика Николај жички и охридски.

Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски.

Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу.

Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године (в. 27. април).

Ко је био Свети Сава?

Најлепши узор живота српском народу, ватрени бранилац српског народа пред другим народима, али и тужилац српског народа пред Богом. Ко би то помислио? Ко би то рекао? Уствари, то је сасвим природно, да онај који нас је духовно препородио, с правом се може тужити на нас. Када су Јевреји већ били додијали Христу својом злобом, рече им благи Спаситељ: "Немојте мислити да ћу вас ја тужити Оцу; има (други) који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате" (Јов. 5, 45). Тако је сведочио злобним људима Онај Који је видео небесни свет, као и земаљски, и који је знао шта бива на небу као и на земљи. Он је видео, и знао, и чуо из онога света како Мојсеј тужи Богу свој народ због противљења Христу, због злобе према Месији. Највећи Јеврејин постао је, дакле, тужилац Јевреја.

Није тешко замислити ни највећег Србина као тужиоца Срба. Свеци Божји могу да трпе дуже од свих осталих људи, али не могу колико Бог. Свевишњи Бог може несравњено дуже да трпи него ли сви свеци Његови. Зато ми и певамо уз Велику недељу: " Слава долготерпјенију Твојему, Господи!"Питате ли зашто би нас Свети Сава морао тужити Богу; заиста, за две или три ствари могао нас је тужити. Прво, могао нас је тужити што смо били мека врата па смо се лако поклонили идолима европским. Мојсеј се жалио Богу на Јевреје као на тврдоврат народ. Свети Сава се може жалити на нас као на народ мековрат. Друго, могао нас је тужити што су врховници српски уздигли и папу и Мухамеда изнад њега.

Питате ли, зашто нас је још могао Св. Сава тужити Богу? Заиста, за пет или за десет ствари могао нас је тужити. Прво, због школе без вере; друго, због политике без поштења, треће због војске без јединства духа; четврто, због брака без верности, и тако даље. И још за многе и многе грехове и лудости наше могао нас је тужити Свети Сава Христу Богу својему. Но, ако нас је и тужио, он се молио за помиловање наше, и Господ нас је ударио и помиловао. По својој недостижној мудрости, која, такорећи, безбројним очима гледа сву прошлост од почетка и сву будућност до краја, Господ даје онај лек који одговара болести и онај венац који одговара поштењу сваког човека и сваког народа. Па ни Свети Сава неће никад молити Бога да Бог убије његов народ, него да га у поштењу помилује, а у болести да му даде горчину, горак пелен против грознице; ај, браћо, пелен против грознице среброљубља и грознице властољубља и грознице самољубља и грознице сластољубља, против свих грозница свих погрешних љубави, којима је овај народ заменио био љубав према Богу и љубав према ближњем. Амин.
(Св.Владика Николај)

Свети Сава зачетник српске средњовековне књижевности

Свети Сава сматра се зачетником српске средњовековне књижевности. Свети Сава је написао манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.

Молитва Светом Сави

Светитељу оче наш Саво, моли Бога за нас: да се српски народ обожи, сложи и умножи.
Ти, који си ангелски живео, апостолски проповедао и мученички се борио и страдао, чуј
данас усклике мале српске деце у Отаџбини и по целом свету која ти с љубављу певају:
Свети Caвo Србе воли, За Србе се Богу моли, Српском роду даје крила, Српску децу
благосиља.
Па кад чујеш данас овакве усклике љубави деце српске на обе хемисфере, испроси у
Христа Бога милост да се сви Србе обоже, сложе и умноже. Теби, духовниче, који си био
први уредитељ српске цркве и ујединитељ српскога народа, моле Ти се данас свештеници
српски, измучени и напаћени, по разореним храмовима и по спаљеним задужбинама
Твојим, по опустошеним селима и опустелим градовима: не остави нас, оче наш духовни,
но умоли благог Христа, да нам опрости немар наш и немоћ нашу те нас све обожи, сложи
и умножи.
Теби који си благословио и крунисао прве краљеве српске у Жичи и који си на
хришћанском темељу утврдио краљевину српску. Саво премудри, испроси опроштај и
милост роду Твоме, те да се обожи, сложи и умножи.

Теби који си се после многотрудног живота упокојио пре 710 година, моле се безбројне
матере српске над свежим гробовима својих синова и кћери: Саво Свети, родитељу наш
духовни, моли Христа милостивога, да деца наша, покошена пре времена као неузрело
жито, буду тамо где си Ти, у Небесној великој Србији, у рају сладости, где се не зна за
болест, муку и смрт, и да се преостатак Срба на земљи обожи, сложи и умножи.

Теби који си био неустрашиви поборник правде Божије и добре воље мећу људима и
народима и борац против сваке лажи и насиља, моле се данас српски војници и
војеначалници: помози нам, Свети оче Саво, са свом Небесном Србијом, помози да
истрајемо до краја на путу који води у живот вечни; коме си нас Ти као Христов ученик
научио и помози да се сви Срби обоже, сложе и умноже.

Теби, народољупче, на данашњи Твој дан пева Ти похвале сав српски народ, потиштен,
понижен, остављен од људи, неопран од крви своје, јецајући у ранама по болницама и
тамницама, на згариштима својих домова, по горама и збеговима, по кулачама и
пештерама уздиже Ти молитве: не заборави нас Саво, путеводитељу наш но испроси
милост у Свевишњег Бога, да упокоји и прослави милионе новомученика вере Твоје и
поштења Твога, браће и деце наше, а нас преостале на земљи да обожи, сложи и умножи.

Теби, Учитељу учитеља наших, Царе царева наших и Наставниче духовника наших,
Племићу Христов, племенити Оче Саво, Украсе наш и лепото историје наше, ево и ми
сабрани данас у овоме храму посвећеном Теби у овом великом светском граду нејаки и
грешни, сиромашни у свему осим у гресима нашим, Теби ево уздижемо срца и молимо Ти
се: као достојни и увенчани Светац наш моли са пречистом Богородицом и свим Светим
Христа Бога за нас да се обожимо, сложимо и умножимо. Амин!
Свети Николај Жички и Охридски