27. јануар 2019.

Светог Саву Српског, оца српске духовности, културе, оснивача српске цркве, дипломату и просветитеља данас слави Српска православна црква (СПЦ), њени верници и читав српски род у земљи и расејању.

Свети Сава рођен је 1169. године у Расу као најмлађе дете великог српског жупана Стефана Немање и његове жене Ане, добивши име Растко. Малог Растка васпитавали су најбољи учитељи из Солуна, Дубровника, Венеције и Цариграда. Био је бистро, паметно и весело дете, брзо је научио да чита и пише. Међутим, Растка световни живот није много занимао, већ је интересовање показивао за духовне лепоте.

У време његове младости, када је увелико припреман за живот будућег владара, на Немањином двору боравили су светогорски монаси, међу којима је био и један Рус. Заокупљен размишљањима о мотивима из житија светих, које је свакодневно читао, седамнаестогодишњи Растко дуго је с њима разговарао.

Задивљен причама о лепоти Свете горе, донео је одлуку која ће му потпуно изменити живот - решио је да оде у ову монашку државу. С обзиром на то да није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је, баш када су родитељи решили да га жене, да побегне с монасима.

Сломљен од бола, Стефан Немања одмах је послао потеру за сином. Растко се налазио у руском манастиру Светог Пантелејмона (Русик), где је под претњом обећао Стефановим људима да ће се наредног дана вратити у двор. Али, легенда каже да су светогорски монаси, на Растков предлог, прибегли лукавству - спремише богату трпезу и вино, па гониоци после обимне вечере заспаше. Мимо манастирских прописа, дотадашњи принц се замонашио и узео име Сава.

Тако је Сава остао у манастиру, где се ревносно молио, учио и служио. После кратког времена, прешао је у грчки манастир Ватопед, такође на Светој гори, где је наставио строги монашки живот. За то време у Србији, после првог очајања, Стефан Немања се помирио са синовљевом жељом. Често му је слао новац, да би му у манастиру било удобније, али је он све делио сиромасима или светогорским манастирима.

У међувремену, док је Сава на Атосу живео мирним животом, у отаџбини је дошло до неслоге између његове браће Вукана и Стефана. Незадовољан Немањином жељом да млађи Стефан буде наследник престола, старији Вукан кренуо је да војском оствари своје право. Сукоб се завршио на бојном пољу у корист Стефана, земља је опустошена, а народ осиромашио.

Сава одлучује да после двадесет година привремено напусти монашки живот и допринесе учвршћивању и напретку српске државе. Са посмртним остацима свога оца, који је умро 1199. године, Сава долази у Србију и над њима мири своју завађену браћу а затим свог оца поново сахрањује у манастиру Студеница.

После измирења браће, на Стефанову молбу, Сава остаје у Студеници и у њој ствара нови духовни и културни центар српске државе. Наредних осам година Сава ће бити игуман овог средњовековног храма. За то време је писао и преводио српске списе, поучавао браћу и просвећивао народ. У Студеници отвара прву школу српске писмености и школу за свештенике и калуђере - постаје духовни вођа и устројитељ српске државе.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ у матици и расејењу на славу Светог Саве Српског служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав..

У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале на Врачару у Београду. Наредба Синан-паше је извршена 10. маја 1594. на београдском брду Врачар спаљивањем Савиних моштију. Но, замисао да ће тиме и култ Светог Саве у српском народу нестати није остварена – напротив ојачан је.

На том месту српски народ је подигао велелпну светињу. Данас је ту највећи православни храм на Балкану – Храм Светог Саве.

Школска слава

Све школе у Србији, Републици Српској као и образовне установе у којима наставу на матењем српском језику похађају деце Срба у земљама расејања попут Македоније, пригодним приредбама ученика и свечаностима, сечењем славског колача, празничним дружењима, обележавају школску славу Светог Саву Српског, у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.

Савиндан је и слава многих српских породица и институција. Празник Свети Сава у Србији је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.

Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти.

После полувековне забране од комунистичког режима, 1990. године поново је враћен као школска слава.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је заштитник просветних установа.

У Македонији, од 2007. године Свети Сава се законски слави као национални празник дела српског народа који живи у овој земљи. Због одуженог црквеног раскола, међутим, празник је озваничен административно, али не и верски, као национални празник дела српског народа који живи у овој земљи.

Химна Светом Сави

Свечана песма „Ускликнимо с љубављу светитељу Сави...“ испевана током 18. века у славу Светом Сави, најстарија је химна у Срба. Написана је на црквенословенском језику. Јавно је изведена 1839. године у Сегедину, а после тога је често извођена у Србији. Први нотни запис оставио је Корнелије Станковић, после светосавске прославе у Бечу 1858. године.

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
пред престолом Творца!

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози,
Почуј глас свог рода,
српскога народа!

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Тропар Светом Сави (глас 3.)

Био си вођа, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Када си дошао, светитељу Саво, најпре си Твоје отачаство просветио и препородивши га Духом Светим, као дрвета маслинова, засадио си у духовном рају најсветију твоју децу. Због тога, као равног Апостолима и светитељима, поштујући те молимо: Моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

Кондак (глас 8.)

Као великог просветитеља и друга Апостола, прославља те Црква твог народа, преподобни. Но, као онај који има слободу пред Христом, молитвама својим спаси нас од свих невоља, да би ти клицали: Радуј се, оче Саво богомудри!

М.С.