18. децембар 2014.

Шокантна исповест франсуског пуковника жака Огара  који је повукао линију на Ибру и спасао манастир Девич. "Пре одласка на Косово отишао сам до оца који је као и деда био генерал у пензији. Рекао ми је ако одеш тамо, не буди претерано груб према Србима" - пише Nedeljnik.

Фото: Ђорђе Бојовић - Богородица Љевишка у Призрену и Дечани

Огар је имао тек пет или шест година када је у кући своје баке стајао испред старе, у бакарни рам урамљене, црно-беле фотографије на којој је био брат његове баке. Деда-ујак који се исто звао Жак.

На слици су била исписана војна одликовања (Ратни крст и Легија части) које је добио, где је ратовао и година смрти - 1917. Као потпоручник 51. Колонијалног пешадијског пука био је припадник такозване Источне војске. Славно је погинуо на положајима испред Кеналија, на пет километара од Битоља. Са друге стране нишана биле су немачко-бугарске снаге. Уз њега су били српски војници.

'Могао сам да разумем да постоји политичка игра, и колико сам то могао да разумем толико сам био шокиран да ћемо, а нарочито ми Французи, учествовати у рату против Србије'

Малом Жаку нешто ту није било јасно. Шта је то Источна војска? За њега су исток били Кина и Јапан. Тада су му објаснили. Источна војска се борила на Солунском фронту, заједно са храбрим српским војницима. Испричали су му све о пробоју фронта, о разбијању немачке восјке, ко су и шта су били Гепрат и Сарај.

Његови баба и деда - а и Жаков деда је, баш као и Жаков отац, био француски официр - живели су у близини војног гробља и музеја. Волео је са дедом да иде у тај музеј, који је убрзо напамет научио. А у том музеју који је напамет знао, једна цела сала је била посвећена Солунском фронту. Знао је већ тада Жак Огар да ће бити француски официр. Знао је све о српско-француском пријатељству, да је Србија "сестра" Француске. Једино није могао да зна да ће једног дана - ратовати против Србије.

Када је 1998. године добио у руке "Досије Косово", требало је да се спреми за мисију у Македонији. Тамо су се груписале НАТО снаге за евентуалну интервенцију у јужну српску покрајину. Тада се Жак Огар сетио прича из детињства.

'Британци су били у блиској вези са УЧК. Војници из 20. пука САС су заправо били ангажовани на страни УЧК, они су им давали логистику, они су их обучавали. То сам открио у конкретним ситуацијама на терену'
'Позвао ме британски генерал Мејсон, и питао ме да ли је могуће да се пуца по његовим људима. Одговорио сам: "Не могу да схватим да су ваши специјалци заједно с тим бандитима који пуцају по цивилима". Мејсон је ћутао'