23. децембар 2014.

"Водила ме је дилема како треба да изгледа оно што сам замислила и хтела да кажем, али написала сам", каже надахнуто Татјана Трајковић из Скопља, студент - мастер студија на Историји уметности - Филозофског факултета у Београду која се прикључила акцији Споне „Читам, пишем, одговарам - памтим. Добијам књигу".

Свесна свог српског порекла констатује сурову чињеницу отуђења нашег младог нараштаја у Македонији.

- Морам признати, на моју велику жалост, да код куће не причамо српски, иако нам редовно „иде" неки српски програм на ТВ-у, или радију...музика је неизоставни део свекодневице, а што се књига тиче, и ту је домен на српском! Трудим се, искрено ће Татјана, која додаје да најчешће купује књиге на српском језику јер јој је жеља да буде у контакту са језиком који не говори! Сада јој се поготову „обија о глави" то незнање када наставља студије у Београду.

СПОНА

-Радујем се што постоји СПОНА јер увек има занимљиве постове, пратим рад организације и преко социјалних мрежа, Фејсбук ми је увек при руци.

Занимљиви су ми текстови о култури, теме из рубрике Друштво. Допада ми се паралела и мостови Србија – Македонија и приче које су саджајне. Има и занимљивих репортажа. Посебно ми је драго што се на порталу обраћа пажња на културне догађаје. Оне који су већ били, али и најаве за нека будућа дешавања, међу којима су и догађаји за које је Спона додељивала улазнице...Изложбе, театар, биоскоп, поезија...

Млада Скопљанка каже да би волела да посећује поново неке од радионица Споне, али је најзаинтересованија свакако за оне о српском језику, јер жели да савлада језик.

- Моје знање српског  језика је „танко". Тренутно се заснива само на слушању и покушају разумевања истог. Потребна ми је и доза храбрости да се упустим у дужи разговор. Волим научне емисије, добар филм без превода. А било би заиста изванредно када би имали где да поново учимо језик, док се истовремено стварају и одржавају постојећа познанства и пријатељства.

СЕЋАЊА

Као мала волела сам емисије Бранка Коцкице. Можда је та његова посебна радост, позитивна енергија привлачила да научим неке битне детаље из живота и природе око нас. Али и да проникнем и разумем нешто из онога што он говори, а да опет не знам српски.

КЊИГА ГОДИНЕ

- Авантуре неваљале девојчице - Марио Варгас Љоса. Книга је дивна и буквално се ништа не зна до самог краја. За њу ме посебну везује и детаљ, што сам ту књигу нашла сасвим случајно док сам 'траћила дан' по Београду.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА
- Глумци певају
Иако није реч о класичној представи, јер је била неког споја са концертом, понудила је одличну атмосферу у театру, а остаје ми увржен детаљ у глави тренутак кад сам успела да довикнем из првог реда и да вратим све глумце на бис. То је једноставно неописив осећај.

ФИЛМ ГОДИНЕ

- Лауш
Овај филм сам гледала управо захваљујући Спони, јер сам била једна од оних добитница наградне игре...Врло јак филм, моћна порука и подсећање на живот Жарка Лаушевића. Не знам ко би могао да остане равнодушан. И ко је тај који неће пролити коју сузу на ту животну судбину таквог глумачког генија који је проживео невиђену голготу и што мислим да је и даље преживљава.

АЛБУМ ГОДИНЕ

-Иако заправо није реч о најновијем албуму, него о концерту године - а то је наступ групе Нокаут (17. децембра). Било је предивно вече. Одлична музика. Добри гости на концерту, умеју да направе штимунг.