Његова животна прича почиње у Бечкереку/Зрењанину, у грађанској породици са гувернантом која је радила за Гестапо, што је Ивањију омогућило да течно научи немачки и касније постане Титов преводилац.

Ивањи доноси јединствену перспективу о Југославији, кључним фигурама тог доба, попут Ота Бихаљија Мерина, Бранка Ћопића, Иве Андрића и Ивана Стамболића. Кроз његове приче сазнајемо детаље о интимним разговорима са Титом, који нису били политичке природе већ су откривали његову личну страну, попут бриге за пса. Такође, добијамо увид у приватне анегдоте о Крлежи и другим знаменитим личностима. Ивањи не само да преноси историјске чињенице, већ ствара живописну слику о земљи која је некада постојала.