20. јул 2018.

Ових дана у издњу Лагуне изашла је књига Тито и Срби 2 (1945–1972) Пере Симића. Реч је о последњој књизи познатог српског публицисте нажалост прерано преминулог. Перо Симић дугогодишњи је истраживач Титове биографије. Тим поводом поред проучавања водећих београдских архива, био је шест пута на архивским истраживањима у Москви.

Деценијама анализира однос Тита и комунистичке партије спрам српског националног и државног питања након Другог светског рата. Књига је наставак првог дела који обухвата период од почетка Великог рата до успостављања социјалистичке Југославије. Обе су књиге круна његових покушаја да расветли биографију свакако најважнијег државника XX века на овим просторима.

- Симић се у овој књизи осврће на репресију и ратне злочине победника у Србији непосредно по ослобођењу, испитује смисао и улогу Сремског фронта, изборне махинације, политичка суђења и друге облике репресије револуционарног режима у поратним годинама. Значајан део пажње посветио је односу партијског врха према српском питању у осталим републикама и покрајинама, уочио погубне мере стаљинизације друштва и политике према српском селу (колективизација и прогон кулака и буржоазије ), подсетио на сурови прогон на Голи оток партијских неистомишљеника и разобличио политику децентрализације и конфедерализације земље као штетну по српске интересе. Ондашња мантра о великосрпском хегемонизму и шовинизму била је згодан изговор да се многе партијске и државне мере усмере на успостављање аутономије једино на територији Србије (Косово и Војводина), да се истакну националне симетрије на штету Срба (једнако учешће у НОБ, једнако учешће у жртвама, гурање одговорности за Јасеновац и геноцид над Србима у други план, симетрија у политичким прогонима дисидената итд.), и да се уклоне истакнути српски кадрови (Нешковић, Пенезић, Ранковић).

Захваљујући Симићевим делима као што је двотомна књига Тито и Срби, и многим раније објављеним документима о Јосипу Брозу, данас се могу наћи врло кредибилни и отрежњујући подаци који говоре о дуго скриваним странама Титове биографије, наводи у рецензији књиге историчар др Срђан Цветковић.

Осим у републикама бивше Југославије, Симићева биографија Јосипа Броза Тита објављена је и у Пољској, Бугарској, Аустрији и Немачкој. Хрватски и словеначки историчари и новинари прогласили су га 2009, односно 2010. године, за најбољег познаватеља Тита у свету и за највећег светског титолога.

Перо Симић по образовању је био економиста. Од 1973. до 2008. ради као новинар у Вечерњим новостима. Од новембра 1998. до марта 2000. главни је и одговорни уредник Вечерњих новости и директор Компаније Новости а.д.

Објавио је низ публицистичких и историографских књига: Неизвесна прошлост, 1986; Ланци догме, 1988; Када Тито, Како Тито, Зашто Тито, 1989; Тито агент Коминтерне, 1990; Опроштај без милости, (коаутор с Јованом Кесаром, 1990); У крвавом кругу – Тито и распад Југославије (1993, друго издање под насловом Слом Титовог царства 1999); Оде вожд (пад Слободана Милошевића), 2001; Ватре и потоп – у вртлогу породичног срболенда, (коаутор с Дејаном Лукићем), 2001; Србија земља необјашњива, 2003; Светац и магле, 2005; Распето Косово, 2006; Искушења српске елите – документи о раду Српског културног клуба, 2006; Тито, тајна века, 2009. (преведена на све језике народа бивше Југославије у тиражу од 61.500 примерака); Титов дневник, 2009; Тито, строго поверљиво – архивски документи (коаутор са Звонимиром Деспотом), 2010; Време једне младости (коаутор с Ђоком Стојичићем и Мирославом Марковићем), 2010; Дража - смрт дужа од живота, 2012; Дража Михаиловић – на крсту судбине, 2013; Тито и Срби 1, 2016 године и Тито и Срби 2, 2018.

Преминуо је 11. октобра 2016. године у Београду.

Д.С.