„Мало је Тријумфалних капија до сада пронађено у свету, попут Константинове у Риму. Оне су грађене у част императора, поводом уздизања у тај положај или због великих успешних похода. У случају капије у Виминацијуму ради се о објекту подигнутом императору Каракали, занимљивој и запостављеној личности, јер га римски писци нису много волели“, наводи професор Миомир Кораћ.
Према његовим речима, капија указује на још једну важну ствар – ако је ту подигнута у част императора, то значи да су вероватно изграђени и неки други објекти за њега, попут палате у којој је спавао приликом посете и хиподрома.
Четири темеља тријумфалне капије који су пронађени су три пута три метра, што указује на масивну грађевину.
„Било нам је нејасно чему служе та прва два постамента и зашто се главна улица прекида на том месту. После прва два, пронашли смо још два и одмах смо схватили да се ради о огромној структури димензија основе 10,5 са 6,5 метара, која се надвијала над улицом. Имајући у виду да је капија у Верони, сличних димензија 10 са 6 метара, била висока 12 метара, сматрамо да је ова у Виминацијуму можда мало виша“, истиче др Младен Јовичић.
Будући да је реч о остацима капије, Јовичић објашњава да је већина тријумфалних капија срушена и додаје и да су у самом Риму од 36 тријумфалних капија, само три преживеле, и то у самом центру града. Археолози такође кажу да је занимљиво да је она срушена још у римско време.
Откриће славолука у Виминацијуму наговестила је једна улица која је излазила из источне градске капије – моћна улица, како каже проф. Кораћ, широка 10 метара и поплочана гранитним блоковима.
„Сви велики стручни часописи објавили су откриће. То су истраживања и резултати који одмах добијају на светском значају. Читав тим стручњака у Виминацијуму и њихови напори веома су испраћени у стручним публикацијама“, каже Кораћ.
Мењање генетске историје Балкана
„Ово је пионирско истраживање спроведено на узорку од 140 костура који потичу са 30 налазишта из Србије и околних земаља, попут Хрватске, Словачке, Аустрије, Мађарске, Албаније… Имали смо на располагању репрезентативни узорак и на добром смо путу да променимо схватање историје. Покушаћемо и да проширимо та наша сазнања која ће бити много већа и садржаваће хиљаду узорака из самог Виминацијума“, наводи др Илија Микић.
Закључци истраживања су да је становништво у самом Виминацијуму било веома хетерогено и да је постојао космополитски дух живота, попут оног који су практиковали становници Рима.
„Виминацијум као главни град провинције Горња Мезија чинили су, пре свега, становници локалног порекла, али и становници придошли из Азије. Међутим, током касне антике и средњег века та структура се значајно мења. Долазе Германи, Хуни, Словени… Имамо једну веома сложену слику становништва Виминацијума и осталих локалитета. Та сазнања ћемо покушати да проширимо и током следећег истраживања“, истиче Микић.
Истраживање је показало да данашње становништво Србије има између 50 и 60 одсто источноевропског и словенског генетског материјала, а остатак води порекло од старобалканског становништва помешаног са становницима из Анадолије.
Око 50 до 60 одсто словенске генетике имају и Хрвати, Румуни и Бугари, а тај проценат опада како се иде на југ ка Грчкој, са најмањим процентом од 4 до 20 одсто на грчким острвима.
„Оно што је посебно занимљиво јесте што до сада нисмо пронашли ниједан узорак особе са територије данашње Италије. Јако је велика концентрација локалног становништва са придошлицама из Азије“, додаје Микић.
***
Археологе погледала Фортуна када су нашли улаз у елитни део Виминацијума
У археолошком парку Виминацијуму код Костолца археолози су дошли до новог открића, које потврђује важност и богатство овог античког града. Реч је о остацима Тријумфалне капије, највероватније посвећене римском цару Каракали.
Истражујући градско језгро Виминацијума, у жељи да реконструишу начин живота становника овог античког града, археолози су наишли на неочекивано откриће.
Истражујући градско језгро Виминацијума, у жељи да реконструишу начин живота становника овог античког града, археолози су наишли на неочекивано откриће.
„Имали смо, ето, те околности да нас Фортуна погледа, и да нађемо четири стопе на улици. Након неких наших додатних потврда и истраживања схватили смо да нема друге опције него да је реч о стопама тетрапилона или како још то зовемо славолук, или тријумфална капија, што је један од заштитних знакова римске архитектуре”, рекао је археолог Илија Данковић.
На основу димензија основе Тријумфалне капије и у поређењу са онима које су сачуване на територији некадашњег Римског царства, археолози су направили њен модел. Сматрају да су одгонетнули и коме је славолук посвећен.
„Пошто је капија са краја другог, почетка трећег века, ми знамо да су се овде одиграли неки битни историјски догађаји, а то је проглашење цара Каракале за Цезара, на путовању са својим оцем. То је отприлике једина особа на коју би смо ми могли да типујемо да је могла да јој буде изграђена капија”, додаје Данковић.
Каракала је био син и наследник Септимија Севера. Познат је по Едикту из 212. године којим су сви слободни становници Римског царства добили грађанска права.
Владао је до 217. године, када је убијен. Славолук, за који се претпоставља да је посвећен њему, на неки начин је представљао улаз у елитни део Виминацијума, главног града римске провинције Горње Мезије.
„А, да је реч о једном елитном делу града у периоду другог и трећег века, знамо, не само на основу постојања тетрапилона. Недалеко су градска купатила, терме, са једне стране улице смо почели да истражујемо објекте који нам на све начине указују да је ту живело богатије становништво”, истиче Данковић.
Тим Археолошког института завршио је овогодишња истраживања на Виминацијуму.
Археолози очекују да и следећа сезона истраживања наредног пролећа буде успешна, јер Виминацијум још крије многе тајне.
РТС
