Изложбу је организовао Музеј Југославије поводом Дана државности, па је у протекла три дана, када је улаз био и бесплатан, видео велики број посетилаца. Данас у 13 часова биће уприличено вођење кроз поставку на којој ће Биљана Црвенковић, кустоскиња Музеја Југославије, предочити „биографију” овог уникатног уметничког предмета.

Међу изложбеним експонатима су и артефакти и фотографије краља Петра Другог из музејског фонда.

– Прича о предмету који је у фокусу поставке изузетно је занимљива. У основи он има практичну намену, али заправо никада није коришћен. Краљ Петар Други добио је турен на поклон после 1934. године од уметничкe радионице „Милан Станишић и синови” из Сомбора. Није познато за коју прилику је дарован, али штампани медији из тог времена упућују на то у каквој друштвеној клими је могао бити припреман за краља – каже кустоскиња и објашњава да су на површини поклопца посуде, у техници фото-керамике, приказани портрети родоначелника и владара династије Карађорђевић. Позлаћено постоље носи посвету дародавца на којој пише: „Њег. вел. краљу Петру Другом израдили и поклонили Милан Станишић и синови – Сомбор”.

Посуда је урађена од порцелана и кобалта (35цм пута 40цм пута 40цм). Изведена је у духу историцизма. Декорисана је висококвалитетном позлатом којом су обложени унутрашњост и држачи са ножицама. На кобалтном грунду посуде изведен је раскошни грб Краљевине Југославије у виду осликаног двоглавог белог орла раширених крила са штитом на грудима у којем се налазе симболи Србије, Хрватске и Словеније, у складу са начелом равноправности да државу представља народ три братска племена.

– Иконографија, као и типологија порцеланског предмета, носе сложену симболику. Декорација поклона недвосмислено упућује на континуитет династије Карађорђевић и њене представнике као утемељиваче државности. Као важно сведочанство, са државним обележјем Краљевине Југославије и сећање на последњег југословенског краља, припада репрезентативном југословенском културном наслеђу. Истовремено, предмет представља и сведочанство о односу „обичног” човека и владара у култури поклањања – истиче кустоскиња Црвенковић и напомиње да је после Другог светског рата предмет био у поседу наследника династије Савоја, а данас је део збирке Музеја Југославије. Кустоскиња подсећа да је италијанска краљица Јелена Савојска била рођена тетка краља Александра Првог Карађорђевића, односно баба-тетка краља Петра Другог.

Петар Други Карађорђевић био је последњи југословенски краљ. Унук Петра Првог и први син краља Александра Првог и краљице Марије, рођен је у Београду 6. септембра 1923. Имао је једанаест година када је у Марсељу 9. октобра 1934. убијен његов отац. Петар Други постаје краљ Југославије, а земљу је до његовог пунолетства водило Намесништво на челу са његовим стрицем кнезом Павлом Карађорђевићем. На почетку Другог светског рата 1941. године напушта Југославију, а од 1945. забрањен му је повратак у земљу.

– Петар Други је по природи свог статуса морао имати војно образовање. У међуратном периоду, посебно након убиства краља Александра Првог, доста пажње се посвећује његовом образовању и интересовању за војску о чему је писала и „Политика” (6. септембра 1940, стр. 2). У предратној атмосфери величају се војне вештине и достигнућа Карађорђа, кнеза Александра, краља Петра Првог и краља Александра Првог, захваљујући којима је Србија ослобођена и Југославија уједињена и утемељена. Крајем четврте деценије 20. века, судећи по новинским чланцима, са узбуђењем се очекује да млади краљ постане пунолетан и преузме власт. На дан крсне славе Карађорђевића, Св. Андреја Првозваног, 13. децембра 1939. године млади краљ добија први војни чин – истиче кустоскиња Музеја Југославије.

Говорећи о радионици „Милан Станишић и синови” из Сомбора, она наводи да су се представљали као Прва југословенска радионица за фото-керамику и стакларију са средиштем у Сомбору, где је основана 1908, а имала је свој атеље и радњу и у Београду. Осим израде уметничких витража, радионица се бавила украшавањем порцелана и керамике. У свом богатом уметничко-занатском опусу блиско је сарађивала са значајним уметницима међуратног и послератног периода и била је једна од најутицајнијих у Југославији. Посебно је била позната по ангажованости на државним и регионалним пројектима. О блискости тог атељеа са двором Краљевине Југославије, осим сачуване архиве изведених витража по поруџбини двора, сведочи и турен, поклон намењен последњем југословенском краљу.

Црвенковић је објаснила да термин за предмет „турен” потиче из француског језика. Етимолошки се везује и за име једног од највећих војних команданата и хероја у историји Француске 17. века, маршала Турена (1611–1675). Претпоставља се да је управо у његову част назван и тип посуде из које се церемонијално служило прво јело на свечаној дворској вечери.

У доба Луја Четрнаестог (1638–1715) турен представља најраскошнију посуду од керамике или од сребра. У току 18. и 19. века тај тип луксузних порцеланских предмета био је уобичајен у дворској култури даривања. Осим државних или владарских амблема, често су имали и милитарно значење.

Изложба се може погледати до 14. марта.

ПОЛИТИКА