19. март 2016.
Подељени и „затечени“ чланови Државне изборне комисије (ДИК) Македоније синоћ нису успели да усагласе ставове и усвоје извештај о неочекивано великом броју спорних гласача на Бирачком списку.

Седница ДИК-а је одложена без прецизирања термина за поправно усвајање извештаја о спорним гласачима са или без валидних личним докумената. Поделе па чак и повлачење дела чланова ДИК-а продубиле су се због неусаглашаности око броја спорних бирача чије „постојање“ треба установити теренским проверама „од врата до врата“.

Седница ДИК-а је синоћ завршена без одлуке. Саветница ДИК-а Љупка Гугучевска је саопштила да одлука није утврђена и да је „потребно додатно време за консултације о подацима у извештају“.

Саветница није додатно коментарисала претходно „процуреле“ информације из извештаја са укрштеним подацима државних институција у Скопљу, које су у ДИК, окарактерисане као спекулације, да је у Бирачком списку готово пола милиона гласача – спорно.

Чланови ДИК.а Македоније додатно остају ангажовани на „допунским тестовима“ провере Бирачког списка у коме је више од 495.258 спорних гласача, откривених укршетном провером података грађана са правом гласа из базе регистра Министарства унутраших послова (МУП) и још 10 других државних институција у Скопљу.

Од тога броја спорних, око 370.000 бирача поседује валидне документе, али 123.000 је без биометријских докумената. Пре изласка на теренску проверу добијених података укрштеним упоређивањем, ДИК извесно је остаје да ради на додатним контролним тестирањима.

У скопским медијима су наведени подаци из извештаја ДИК-а који је још у среду требало да буде објављен, али је то одложено због „додатне провере података“. У Извештају је, према тим наводима, евидентирано 190.000 грађана, резервних фантомских бирача, који су у бази МУП-а, али их нема у базама 10 других државних институција Македоније.

У Македонији је попис становништва последњи пут спроведен 2002. тако да су сада у бази процене Државног завода за статистику да је у овој земљи крајем прошле године живело 2.069.172 становника.

У условима најновијих „открића“ ДИК-а и темељног прочишћавања Бирачког списка, извесно је поново пробијање планираних рокова, указују стручњаци у Скопљу. Осим тога, додаје се у анализама да још увек нису спроведени неопходни реформски захвати у сфери уређења медија како би се обезбедио „подједнак приступ“ свих учесника избора. Зато, одложени ванредни избори за 5. јуни, постају – неизевсни.

Према изложеним оценама дипломатских предаставника Запада, само кредибилни парламентарни избори, сходно политичком договору лидера четири најрелевантније странке македонског и албанског блока, (Никола Груевски ВМРО-ДПМНЕ, Али Ахмети ДУИ у владајућој коалицији, односно Зоран Заев СДСМ и Меднух Тачи ДПА у опозицији), могли би бити у служби решења одужене политичке и моралне кризе у земљи. Криза је почела у пролеће 2014, одбијањем опозиције на челу са СДСМ да уђе у парламент, јер је оцењено да су „избори били лажирани у режији владајућих странака македонско-албанске коалиције“.

Непријатни подаци укрштања

У ДИК је провера података Бирачког списка Македоније рађена укрштањем налаза из база података МУП-а, (где је децембра лане, регистровано 1,811 милиона гласача од нешто више од два милиона житеља укупно), са базом Катастра, Фонда ПИО, Агенције за запошљавање, Фонда за здравство, Централне банке, УЈП, Централног регистра, Управата за вођење матичних књиги, министарастава пољопривреде, за рад и социјалну политику...

Бирачки списак би требало да буде „прочишћен“ до средине априла, а десет дана пре евентуалног расписивања избора за 5. јуни, да буде објављен и закључен у првој декади маја.