Срећковић06. јануар  2011.


Министар за дијаспору Србије  Срђан Срећковић изјавио је да су девизне дознаке из расејања биле кључне за очување макроекономске стабилности Србије у кризним годинама. Процене су да више од милион људи у Србији заправо живи од девизних дознака своје родбине из дијаспоре”, рекао је Срећковић агенцији Бета

„У последње три године у просеку учешће девизних дознака у бруто друштвеном производу Србије било је на нивоу од 15 одсто. То практично значи да једна седмина свих економских вредности која се у Србији створила води порекло од девизних дознака наших људи из дијаспоре. Према његовој оцени, прилив девизних дознака допринео је очувању релативне стабилности динара, посебно у односу на валуте неких других земаља у региону.

Срећковић је изразио очекивање да ће у 2011. години српска дијаспора још више допринети привредном развоју земље, али са јасним пословним интересима.

„Ми не желимо да емитујемо квазипатриоптске позиве дијаспори да помогне. Ми их позивамо да у Србију инвестирају, да остварају профит, јер онда раде на побољшању економске ситуације у земљи, запошљавају наше грађане”, казао је Срећковић.

Министар за дијаспору је оценио и да ће у 2011. години управо инвестиције из дијаспоре бити врло драгоцене, посебно у условима економске кризе која ће се и даље неко време осећати, и због које ће и даље бити лимитиран прилив страних инвестиција.


„Понудили смо пројекте са разрађеним бизнис плановима. Суштина је да финансирање буде на профитабилној основи, то је начин за остваривање дугорочне и обострано корисне сарадње”, рекао је он.

Према речима Срећковића, постоји интересовање инвеститора из дијаспоре за те пројекте, а посебно због новог приступа државе, због постојања конкретних пројеката, без демагошких позива.

„Као министарство, ту смо да им пружимо логистичку подршку, да им пружимо конкретне информације и да координирамо све њихове активности везане за пролажење бирократских процедура”, навео је.

Срећковић је оценио и да економски капацитети српске дијаспоре нису довољно искоришћени, упркос чињеници да су од 2000. године до данас наши инвеститори из расејања уложили у Србију директно између 500 и 550 милиона долара.

„Тај износ дијаспора је уложила у мала и средња предузећа, у којима данас ради између 20 и 25 хиљада људи, што је, ако оставимо по страни приходе од приватизације, једнако збиру свих осталих страних инвестиција у нашој земљи”, рекао је Срећковић.

Министар за дијаспору рекао је и да је прошле године политика према расејању постала важан сегмент државне политике, а подсетио је и да је конституисана прва Скушптина дијспоре и Срба у региону.

„Када говоримо о политици према Србима у региону, наша порука је врло јасна. Ми смо модерна демократска земља која поштује међународно право, све стандарде понашања, али желимо да подржимо припаднике српског народа у земљама региону у остваривању њихових права. Као што држава Србија поштује права националних мањина у Србији, тражимо да се по том истом принципу поштују и права српског народа у земљама региона”, рекао је министар за дијаспору.