Историја нас учи да је 25. (12.) јануара 1236. године, у ондашњој бугарској царској престоници Велико Трново од последица упале плућа преминуо је утемељивач Српске православне цркве архиепископ Свети Сава I Српски (1219-1233).

Убрзо након светитељеве смрти српска Црква донела је одлуку да се редовни молитвени и литургијски спомен на ову јединствену и по много чему изузетну личност наше националне историје не врши на дан смрти Светог Саве I Српског, већ два дана касније.

На тај начин је успостављена вишевековна традиција обележавања Савиндана на датум 27. јануар.

Датум молитвеног прослављања померен је, са 25. на 27. јануар, како би прошла вишедневна богослужбена прослава Богојављења (црквеним речником речено: оданије Богојављења). То је учињено да би прослава Савиндана била богослужбено комплетна и „неометана“ химнографијом и богослужбеном прославом Теофаније.

Додатно је занимљиво то да Руска православна црква, као и светогорска монашка заједница (изузев Хиландара), Савиндан и у ово наше време обележавају на дан светитељеве смрти (25. јануара), а не са два дана закашњења како је то код нас већ уобичајено.
...

Детаљније о овој историјској занимљивости која је у недовољној мери позната у нашој јавности можете читати у књизи историчара Дејана Ристића под насловом „Заблуде српске историје“ у издању београдске издавачке куће Вукотић Медиа, као и у бројним научним историографским и теолошким радовима објављеним на ову тему у претходним деценијама.