У својој богатој и награђиваној каријери, Несторова-Томић се истиче као део тима Градске службе за урбанизам и архитектуру, где је радила Детаљни урбанистички план за скопску Стару чаршију, за реконструкцију СулиаАна, ревитализацију Старе чаршије и Чифте Хамама, аутор је на пројекту робне куће „Беко“, на Музеју Македоније (са Кирилом Муратовским), радила на реконструкцији ентеријера Универзалне сале и била један од урбаниста који су радили на изради пројекта јапанског архитекте Кензо Тангеа, о обнови Скопља након земљотреса.

Портал Сакам да кажам је више пута разговарао са реномираном архитектом, а она је увек реаговала са великом луцидношћу и оштром критиком на рачун феле и урбанизма у Скопљу. У фебруару смо са њом разговарали о томе како су срушили зграду некадашњег „Бека” у центру Скопља, чији је она аутор, без консултација са њом, а да је фела није бранила, поредећи њен пример са реновирањем легендарни београдски конгресни комплекс "Сава центар".

Зграда робне куће Беко почела је да се руши у мају 2018. године, а данас је потпуно нема. Већ тада је Несторова-Томић реаговала, када су срушили уз изговор да постоји проблем са градњом.

„Тотално су у криву, јер нису могли да га сруше 6 месеци. „Могла би да се конвертује само у духу пројектоване функције“, рекла је она. Била је то робна кућа у европском стилу која, каже, и данас добро функционише.

„Ако постоји потреба за реновирањем фасаде, може архитекта да помогне, али не можете да срушите зграду и да негирате зграду јер вам се архитекта не свиђа. С једне стране, ми смо први покретачи, а са друге стране тај антагонизам је веома присутан. Нема колегијалности“, рекла је Несторова-Томић.

„Питате ме да ли сам љута. Питате ме данас оно што сам се ја питала тада. Љута сам и на колеге које нису реаговале, љута сам и на Удружење, сви се оглушују, можеш да радиш шта хоћеш. Ако једном прекршите правило, немојте се изненадити ако се поново прекрши. Била сам повређена, али то је то, преболећеш то. Не кажем да се ни данас не осећам поврећеном. Ја сам им рекла: Колеге, заштитите бар своје колеге, они су ми рекли Мама, гледајте свој посао. Најгоре је кад ти то кажу, најједноставнији одговор, рекло би се, као на пијаци. Све је историја граду. Морате да размислите да ли зграда има историјске вредности, али морате да сачувате епоху“, рекла је она.

Несторова-Томић је сликовито описала распоред, у приземљу је била парфимерија, козметика, накит, дрангулије и аксесоари, продавале су се бомбоне. Дечја колекција била су у мезанину. Мушка одећа била је на првом спрату, женска на другом спрату, а на трећем спрату је била роба за дом, ћилими, опрема за лов и риболов и кутак са кафетеријом. Било је квалитетне робе из целе Југославије, каже она.

„Узела сам у обзир психологију, мајка ће за дете ићи на последњи спрат, а мајка за себе на последњи спрат. Многе колеге су ми срдачно честитале. Колегиница Олга Папеш ми је рекла: Кад хоћу да се одморим, идем у Беко. Можда немам намеру да нешто купим, али ако ме нешто привлачи, купићу. Тамо се осећам тако пријатно", додала је она.

Несторова-Томић је рекла да су Тајванци, када су купили зграду, тражили да се састану са њом јер су поштовали ауторска права и стално су јој говорили да неће ништа мењати, ништа неће оскрнавити, а плашили су се да ће их тужити. Урађене су мање измене у договору са аутором.

Када је локални бизнисмен купио зграду, позвао ју је и рекао јој да жели да је преуреди у хотел, а она му је рекла да то није зграда која може да се преуреди у хотел, неки делови могу да се преуреде. „Немам другог одговора“, рекао јој је нови власник.

Тада је реаговала у Општини Центар, а из Одељења за урбанизам су јој рекли да је то приватно власништво и да власник може да ради шта хоће.

„Архитекта треба да има поштовање и етику и према свом колеги и сараднику и према свом граду, а ми то немамо. Имамо и Градску и Државну канцеларију за заштиту споменика. Да ли нас поштују? Да ли имају моћ да било шта зауставе? Са Архитектонског факултета нису одговорили. Код нас је утопија да те неко штити од самовоље Општине. Ако се нешто приватизује, не можеш да радиш шта хоћеш, али мораш да следиш предлоге очувања стила једног времена, квалитета објекта, са мудрошћу савременог, онога што следи и што је најважније. “, рекла је тада Несторова-Томић.

Сакам да кажам