На данашњој јавној расправи на тему „Заштита деце и младих од штетних утицаја и последица од пушења“, у организацији Комисије за здравство македонског парламента констатовано је да свеобухватни закони за обезбеђење средине без дима, њихово ефикасно спровођење, доступне услоге за одрицање од пушења, опорезивање и строга регулација свих никотинских производа доводе до смањења хоспитализације због срчаног и можданог удара.

Генерални директор Фонда за здравствено осигурање, Сашо Клековски је рекао да према проценама, Македонија губи око 4.000 живота годишње као последица од пушења дувана, или дуванских производа. Према изнетим подацџима, седам од 10 корисника тувана и дуванских производа почињу са пушењем у малолетнмичком добу.

– Ми од мамолетника стварамо доживотне зависнике који воде у високу смртност. Само пет одсто од зависника од дувана успело да превазиђе зависност самостално. Из личног искуства могу да говорим колико је значајно да изађено из те зависности. Без промене наши животних стилова, без 30 минута пешачења, без сузбијања пушења, алкохола, ми ћемо се неминовно суочити са неодрживом ситуацијом здравственог осигурања. Ако један просечан пушач у Македонији пуши око 275 цигара годишње, то је умерено пушење, троши на цигарете више од 500 евра годишње, односно издваја више него за здравствено осигурање. Због свих ових разлога, мора да подигнемо ситуацију на виши ниво, да ја третирамо као националну хитност и адекватно да поступамо – рекао је Клековски.

Пушење из детињства

Према податку СЗО, подсетио је др Глигор Тофоски, специјалиста акушер, 40 процената од младих узраста од 14 година већ пуши, упркос одредбама закона према којима је забрањена продаја цигарета малолетницима.

– Имамо закон за забрану пушења и у здравственим установама, кафићима, ресторанима. Када излазимо из кафића и ресторана заударамо на цигарете, зато што тамо има квази терасе на којима може да се пуши. Пасивно пушење је исто тако здравствени проблем – истакао је др Тофоски.

Кардиолог др Саша Ћаева Атанасова је навела да процентуална заступњеност становништва које употребљава дуван Македонију ставља у ред држава са највећим степеном активних пушача.

- Према истраживањима Института за јавно здравље, број активних пушача у земљи износи 40,4 одсто односно само пет процената успеало је да се последњих година одрекне цигарета. Просечно активан пушач консумира до 18 цигарета дневно. Забрињавајуће је што су деца и млади изложени дуванском диму код куће и у јавним просторима у периоду када је њихов кардиоваскуларни  систем у развоју што ствара трајна оштећења и повећава ризик од кардиоваскуларних обољења код младих. Пасивна изложеносз дуванском диму носи значајан кардиоваскуларни ризик – рекла је др Саша Ћаева Атанасова.

Упозорила је да код непушача чак и краткотрајна изложеност дуванском диму доводи до упале зидова крвних судова, повећане  активације тромбоцита, што повећава ризик за коронарну срчану болест и за мождани удар.

Опасности електронских цигарета

Кардиолог др Сашко Кедев је рекао да постоји можда један алармантни сигнал да има сигнификантно повећан ризик од нагле смрти код младих људи без икаквог образложења, нагла смрт код младог човека асоцирана са електронским цигаретама.

– Други аспект је веома важан – да пасивно пушење, не говоримо о конвенционалном пушењу, то је рашчишћено, исто тако је сигнификантно асоцирано са последицама , јер дим, аеросола од електронских цигара содржи утрафине партикле, никотин у непредвилљивим концентрацијама, тешке метале, токсичне алдехиде и нема дилеме да не смемо да будемо жртве права неком да пуши електронске цигаре, а да угрожава здравље пре свега младој популацији, међутим и свима осталима, рекао је Кедев.

М.С.